Српски сион

Бр.З . „црцоки

да1 «тисл Оч(. Гди нскесе и зел1лн, гаки) оутлилх вси с '1А ц) прел18дрк1хх и разбл^нк^х, и (Скрмлх еси тл Л1ллдени,{л1х (Мат. 11, 25). Тако је негда завапио Богочопек, Исус Христос, Оцу Свом небесноме, Који је високе тајне Своје сакрио од премудријех и разумнијех, а открио их младенцима, — простодушним људима. И заиста, љубазни, ко хоће да буде ирави и истинити Хрмстијаннн, треба да, као безазлепо дијете, покори скои оул1Х вх послВшлнТе к'к;Ж1 т. ј. да вјерује у нростоти душе све оно, што нам је открио и казао Господ С&м или нреко Својих ученика; за тијем, да вјерује и да се иокорава учењу свете Цркве Нравославне и да јој се иреда са дјетињском нростотом и безазленошћу, онако, као што се дјеца предају руководству својих родитеља. Ето, љубазна моји, то је ирва поука, коју нам казује из вертепских јаслица данас Рођено Отроча младо, Снаситељ наш! И ту поуку, браћо драга, треба добро да чујемо и томпо да сложимо у срца наша. Важна је опа и преважна за нас и за срећу нашу, за спасеније и блаженство овога и онога света. Да је то тако, казује и учи нас Господ паш и другом неком приликом. Питали ученици Божанствепога Учитеља свога: „Кто В0Л1И естк кх цлрсткТи невссн'кл<&" („Ко је иајвећи у царству небесном") Па како им је то казао Учитељ. „И призклка (1исх) отрочл, постлки е посред"к и^х, и рече: ллшнк глаг6лн> клл^х, лцјј не ижрдтитесд, и к8дт иш д'кти, I ч книдт кх цлрстко некбсное" („И дозва Исус дијете, и иосгави га међу њих и рече им: заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као дјена, не ћете ући у царство небесно") (Мат. 18, 2—4.) Дјетипско доба, златно доба! У том добу влада свети онај мир, који долази од про^тоте и безазлености душе, од чистоће и певиности срца. Нема ту сујетпих жеља, нити гадних страсти, као што код одраслих људи, којима те жеље и страсти, рођене у гордости и надувености ума, узнемирују и загорчавају и даие и ноћи.... Дијете пе зна и не нозпа ничије воље, до воље и одредбе својих родитеља, опо не осјећа пикакве друге жеље, до жеље, да угоди, и обрадује своју мајку, макар она била

сион." Стр .

пезнатна — сиромапша. Оно пе тежи пи за каквом славом и ночастима; д јетету таквом мајка је све и сва. Па зар не видимо, љубазни, у том образу, у тој слици, нацртан пут и начин, којим треба да идемо у животу свом као истинити пошљедници Христови и као дјеца Божја? А како је тек тај образац савршенства исписан у дјетињству Богомладенца Исуса Христа, чија Божанствена душа нема никакве сујетне мисли, ни страстних пожуда, у којој гори чиста ватра најсветије љубави к пебесном Оцу и земаљској браћи, као и једина жеља срца, да у иошиупој иокорности и иослушности вољи Свога Оца, исиуни дјело, које Му је повјерио Отац ГБегов небесни (Јоан гл. 17. 4). Тако, браћо моја, треба да живи и ради сваки пас, ако желимо, да будемо нрави Христијани. Душа нагпа треба да је у свима нриликама живота к ГБему обраћена; срце наше, треба у свима одношајима и положајима земпога путовања нашега — к ГБему да тежи, за ГБ' да куца и осјећа, иредајуКи потнуно и душу и срце, сами себе и сав живот наш Христу Богу своме. Па кад се још сјетимо дјетинске иевиности и чистоте, која треба да краси свакога Христијанина а особито женски, а нада све дјевојачки подмладак народа иашега ; онда пам је путовање наше у Битле.јем и боравак паш у вертену Витлејемском зацијело од велике и иеоцјениве вриједности за духовгш препорођај паш, који је толико потребан свима, а особито премудрим и разумним овога вијека слојевима парода нашега. Да, љубазни моји, Син Божји примивнш тијело човечје и природу његову, показао је велику и беспримјерну смиреност пе себе ради, него „нлсх ради и нашего ради сплсенТ/л". Та смирепост ГБегова треба да је иримјер цијелога нам живота, ође иа земљи, да узмогнемо постићи „Л1 'кр!5 козрлстл исполнешА ХрТстокл" ( Еф . 4, 13) т. ј. постићи савршенство, за које има у дунш од Бога нам даној способности, само треба во.љу своју да предамо, нотчипимо и покоримо вољи Божјој, науци Његовој. По тој вољи