Српски сион

Стр. 40

„СРНСКИ СИО В."

Бр. в

и науци треба да смо смирени и кротки, незлобиви и искренн, невини и чисти, као што је свако добро дијете; треба да као дјеца мредамо се потпуно руководству добре мајке наше, Свете Цркве Правовославне, да ју љубимо свијем срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом, да ју љубимо нада све, ође на земљи, да се равнамо и владамо у свима приликама и одношајима живота ио науци, коју нам Она проповиједа, ао вољи и заповиједима, које је она издала; да се питамо њеном храном, да живимо њеним животом. А кад ми сва та, безазленог дјетинства, својства попримимо и усвојимо потпуно, онда ће и радост наша данашња бити савршена и потпуна, а и спасоносна. Тада ћемо и опет моћи у повраћеној слободи духа и миру срца свога, сви као у један глас, запјевати радосно и ноносно : „Рождество ткое" . . . иу црквама и на домовима нашим, сретајући се и поздрављајући се старим поздравом српским: Христос се роди ! Дано у Плашком, на св. оца Ш колда 1900. год. Ваш у Христу смирени, горепожеиути молитвепик ЖI х & нл х.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО, 0 св. Сави.* Највиша чуства за која је у опште способан човек, загревају данас прса наша, једнодушних у поштовању н прослави чисте и драге успомене царскога сина, што је, великога ума и срца, оставио оца и матер рад љубави Христа својега и свога народа, но чему је и дао себе од ране младости на службу Богу и и Српству, које је стављао изнад свега и задужио га до века. С тога му и приноси, од оно доба, народ о годишњчци смрти његове осећања дубоке захвалности и дивљења, поклањајући се имену његовом, у цркви и школи, као нросветитељу и светитељу, двоструко признање и узвишење. Тако је подичена и почаствована и једна и друга страна, и ко слави * Говор пр. управитеља В. Вујића.

и кога слави, Сава и народ, показујући се достојан жртава за живота од добротвора његовог примљених, кад му се но смрти то враћа преко свештеника и учитеља српског, који на трпези и катедри, у олтару и школи, чине прилог усана својих за све верне, велике и мале, блаженој сени Немаплша мезимца. Узорито сведочанство свога узвишенога расположења и симпатија према народном све титељу дају нарочито родољубива становници овога скровитога месга, кад присуством својим сваке године дупком напуне ову и лепу и пространу дворницу, показујући тиме да савршено појме значај дана и рада Савиног; а ми, ја и моје колеге, такођер смо убеђени, да се и живо интересују за јавну наставу и наше питомце, будућу интелигенцију српску, и, премда главно црпемо у себи и у својој савести задовољство од своје службе, сувише се као домаћини тешимо да се тако нешто цене и наши трудови, које је кадро само да нам дода нове снаге Све ово, нарочито што му се беседа тако вољно и с разумевањем прима и прати много помаже светосавском говорнику, коју часну улогу ја увек радо узимам на себе, сматрајући својом најотменијом дужношћу, да кад као . Срби, православни и Карловчани одајемо пошту ретким даровима и неоцењеним заслугама народног љубимца, том приликом укратко поздравим наше цењене суграђане и пред светом с пијететом обновим спомен њихових предака, с подизањем наше гимназије предходника и претеча других основалаца сличних завода и раденика на пољу више нросвете у Срба, за што су се примерно и с пожртвовањем они први залагали. Нека им је свима, неумрлим покојнима, фундаторима и приложницима вечита част и поштовање. Друга је олакшица за онога, који пред тако наклоњеним слушаоцима подиже глас свој у нохвалу данашњем угоднику Божјем, што му га управља као светитељу и просветитељу, ирвопрестолнику и првоучитељу, почем је Сава пазио и устројавао поред цркве и школу, љубио и одушевљавао се покрај религије и за науку, којом околношћу користећи се, можемо да бирамо предмет беседи својој из целокупне области духа, коју хоћемо врсту знања од свију грана науке, филозофије и религије, као < што се и чини и са» сам говорио тако: о