Српски сион

Стр. 174

„СРПСКИ оион. &

Бр, 11

Правоелавље и бокеери. Петроградскн „Св^тљ" износи нам интересантну и страшну слику гонења, које претрпеше нравославни Кинези нриликом боксерског устанка прошле године. Уверени смо, да ће чланак тај занимати и уважене читаоце „Српскога Сиона", те га за то и доносимо. Он гласи: За време но следњег унутарњег преврата у Китају, тамошње православно Хришћанство проживело је мучне дане. Православна паства међу урођеницима, Кинезима, не беше велика. Православни мисионари, који у Китају врше благовесничке дужности, никада нису настојавали, да своју паству нагло и брзо умноже, али су за то сви једнодушно уверавали, да су Кинези веома наклоњени Хришћанству и да милост Божја није заборавила Кинезе. Старешина некиншке православне мисије, архимандрит Инокентије, изнео је на јавност све што претрпеше православни Кинези за време минулих бурних дана. У писму том овако говори архимандрит Инокентије: „Сваки, коме је познато стање, у коме се налази Православље у Китају., не ће осудити православне Кинезе и њихову бедну и заборављену ошнтину. На иротив, на њу се могу применити речи Св, Писма о духу Христову, које веле: „Гле, слуга мој, кога сам изабрао ; љубазни мој, који је но вољи душе моје : метнућу дух свој на њега, и суд незнабошцима јавиће. Не ће се свађати ни викати, нити ће чути ко по распутицама гласа његова - " (Мат. 12. 18 — 19). „Посред дубоке таме незнабоштва, слаба и остављена православна општина, не само да је сачувала веру Христову, него је за последњих дана искушења показала, да у својој средини има праве исповеднике вере Христове. 11 јунп 1900. године беше главни дан мученичке смрти православних Кинеза у Пекингу. У очи помевутога дана бсху по свима улицама излепљене објаве, у којима се позиваху незнабошци, да. нотуку Хришћане и све оне који би их сакривали и штитили. Ноћу између 11. и 12. јуна нојавише се боксери у свима предграђима Пекинга и са занаљеним буктињама улазише у хришћанске станове и почеше приморавати Хришћане, да се одреку вере у Христа. Бојећи се мука и смрти многи се одрекоше Православља и запалише тамјал пред пезнабожачким идолима, Али многи храбро исповедаху Христа, ие обзирући се на страшне муке, којима их иодвргоше. цСудба ових јадника беше ужасна. Пеке

распорише, другима главе одсекоше, а станове им спалише. Боксери су и следећих дана тражили и убијали Хришћане. Многе, иошто су им домове уништили, одведоше изван града у своје идолопоклоничке храмове, где су их испитивали и за тим их снаљивали на гломачама. Многи православни Кинези, ио сведоџби самих незнабожаца — очевидаца, претрпеше смрт са највећим самопрегорењем. „Православни катихета, Лавао Вањ, рођени Кинез, умро је као прави мученик с молитвом на устима. Ија Вењ учитељица на мисијској школи, била је двапут мучена. Боксери су је први нут сву исекли, и тако пола живу земљом затрнали. Кадајесеби дошла почела се мицати и стењати ; стражар (незнабожац) унесе је тада у своју колебу. Али после краткога времена боксери ју по ново ухватише и сасвим усмртише. У оба наведена случаја Ија Вењ слободно исповедаше Христа пред својим мучитељима. После те страшне и ужасне ноћи, мирни Кинези нађошо осмогодишњег дечка Јована Цзи (сина убијенога иравославног свештеника); он беше унакажен: руке до пола одеечене, а на грудима имађаше небројено рана. Када га ти Кинези запиташе да ли му је тешко, он им с осмехом одговори, да није тешко страдати за Христа. Тог истог дечка мученика по ново ухватише боксери, и ношто му главу одрубише, спалише га на гломачи... „У иравославном сиротном дому пострада њих седамнаееторо, које престарелих удовица, које малолетне деце. Мисија и све зграде мисијске с целокупним имањем до основе су уништене, православно гробље је расконано а мртвачке еу кости избачене из гробова. У другим местима, као у Калгану, Дундињану и Пејтахо-у спаљене су и до темеља су раскопане православне цркве и мисијске зграде. „То су ето губици православне Цркве у у Китају, а међу тим православна је општина најмање дала повода устанку боксереком. Нечовечно понашање Европљана, који с урођеницима поступаху као са својим робовима, и у њиховој рођеној земљи газише им сва ирава, морало је раздражити Кинезе. Али православна општина није иишта крива у овом гшгледу; приликом свију нређашњих устанака, побуњеници је никада нису дирали. Само је овом приликом невинно пострадала, због незадовољства иротиву Русије, које су изазвале разне политичке околности.