Српски сион

Рр. 11.

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 173

децу незнабожаца или Јудеја, ову су морали оделити од њихових родитеља и иредати их на васиитање и старање њиховим воспријемницима, који су им тим начином заступали природне родитеље; услед тога се и примање из крсне купке сматрало за усиновљење. Са каноничког гледишта крштење је духовно рођење и ступање човека за члана Дркве, те духовне заједнице, у којој чланови нису везани једно за друго телесним и крвним везама, већ јединством благодати Христове, вером и тајнама; а како воспријемник посредује при том духовном рођењу човека и његову стуиању у видљиву црквену заједнпцу, то п восиријемништво у Цркви Христовој, добива значење духовнога сроства. Ово сроство признавала је православна Црква још од првих времена, а већ у нетом веку налазимо га сасвим призната и утврђена и од стране грчкоримске државе, шта више оно се сматра већ и за препону при ступању у брак. 10 Васељенски шести (трулски) сабор излаже позитивно правило о духовном сроству, као већ општепознатом и општепримљеном у свој Цркви хришћанској, и спомиње само пека места у којима се налазило нарушача овога сроства,, путем брака (VI. 53). На име, Трулски сабор говори о духовном сроству између воспријемника и родитеља крштенога, — чему се већ само по себи претиоставља, да је одношај духовнога сроства између воспријемника и крштенога раван одношају оца према сину. У каснијим грчким законима (VIII.—X. века), као ирохг^ронима и у цароким књигама (ј5аоЛсха), утврђено сроство између восиријемника и деце оних које је он крстио, а тако!ђе су у исти одношај сроства стављена и природна деца воспријемника према духовној му деци, а ван тога воспријемник и друга деца истих родитеља, коју дотични воспријемник није крстио. 11 За твм је на местним грчким саборима (XI. и XII. в.) духовно сроство, сходно телесному, утврђено до седмога стенена.' 2 У осталом у опште је иримљено, да се духовно сроство рачуна по правној силазној линији воспријемника и да не простире на остале 10 Со"1. Тћ«ос1. Ш). 6. М4. 4. сар. 26. с1е пир4. 11 РћоШ №>тос. Н1. 13. с. 5. РгосШг. 7, 28. ВазШс. 1Љ. 28. Ш. 5. сар. 10. 12 Ва1ват. а<1 сап. 53. 1ги11. Сдав. кормч. гл. 50. МаЉе1 В1аз1аг18 зуп^. 4Н. 13. с. 8.

споредне им сроднике.' 3 Поред свега тога, сроство ово пазило се и одржавало се у Цркви строго канонички само на првим и најближим степенима његовим као што се то види већ и из одредбе шесгог васељенског сабора. 14 Наша овопредеона Црква у погледу духовнога сроства равна се по прописима кормче књиге, у којој су подробно изложени сви различни степени духовнога сроства, с особитим обзиром на склапање брака. 15 Но и у овом погледу често се од стране епархијских архијереје, у могућим случајевима дају потребна разрешења. Нракса руске Цркве у овом погледу све до половине прошлога столећа, управљала се такође прописима што се у кормчој књизи налазе. Но године 1752. опродељено је било, да се не сматрају за духовне сроднике оне мушке и женске особе, које заједно примају крштенога из крсне купке. — Године 1810. у погледу духовнога сроства наређено је, да се ваља тачно придржавати правила шестог васељенског сабора (59) т.ј. да је духовно сроство у крепости између воспријемника, примљеног из крсне купке и родитеља овога последљег а да се на даље не протеже. Међу осталим нравилима старе Цркве, налазимо иозитивну забрану, по којој муж и жена не могу заједно нити у једној и истој породици кумовати; у противном случају морали би се развести или их барем обложити дугом и строгом епвтимијом. Забрана ова оснива се на томе, што би муж и жена у наведеним случајевима ступили у међусобно духовно сроство, а брак је забрањен између духовних сродника 16 . Исто тако ако би отац кумовао свом рођеном детету, по правилима црквеним морао би се развести од своје жене, јер се у томе случају супружништво као и телесно сроство меша с духовним сроством и то у првим И најблишим степенима. 17 (Наставићв се) 13 Кормч. Ц|к1. НагтепориН ргосМг. 4, 6. В1аа1аг. ар. 1Јвипс1»уигт Ј. 1. рад. 488. — Старе грчке канонисте сматраху, да цостоји духовно сроство и између оних који имају ваједничког воснријемника, ма припадади они разним породицама. уј(1. П)1(1. — Правила западне Цркве стављају у сроство и свећеника који свршава тајну крштења, с оним који се крсти и родитсљима му. 14 РћоШ N011100. 41г. 13. сар. 5. сС. птјбосХму 1801. аЗ сап. 59. 4ги11. 15 Кормч. гл. 50. 16 Номокан. ст. 211. 1' Кормч. 2—2, гд. 50. Цомок. 209.