Српски сион

&ГР. Ш. ДШРСКИ СИОН.* Б Р . 37 .

малима и великима, што бољу везу подржавајте, и за њих се Богу молите, да се у туђини неотуђе, да се . . . неизгубе! Будите народу својему »свјетилник« будите му „око". Свијетлите на путевима живота ономе који се пред вама грби, свијетлите ономе који је пошао у свијет да што добра научи, свијетлите и ономе патнику, који је оставио дом свој и огњиште своје, милу љубу и нејаку дјецу, па се завукао у мрачне руднике америчке, да у њима, крвавим знојем и живим месом са дланова својих, отплаћује безумље својих старијих, а можда и своје. Бдите над свима, сви су ваши. Па и ако су се по неволш расули по свијету, нека знају да на дому имају оца, који на њих мисли, који се за њих Богу моли. Јављајте им се, да вам се јаве. Тражите их, да вас нађу. Нека чују очинску ријеч вашу и они што су најдаље одмакли, нека чују пастирски глас ваш, ма били и тамо преко широког мора. Што су дал^е, тим ће их милије у срце дирати. Ако сте их ви, преко „Привредника" у свијет послали, нађите се својом ријечју уз њих и у свијету, да не отпливају као лико низ воду. То сте дужни ради тога, што сте их „Привреднику" препоручили и тако их повели на први корак у свијет. Па када су сретно први корак коракнули, несмијете их пустити, јер могу пасти, а пад тај њихов био би ваш гријех. Ако се пак ко од ваших сам у свијет отиснуо, ти си му свештениче отац духовни, па зар те не би срце бољело, кад не би знао гдје је син твој духовни и како му је, зар да не страхујеш и не зебеш за душу његову? Ето се приближује том патнику лијепо крсно име његова дома. Поздрави му га. И бадње вече затеће га у мрачној пећини радничкој. Буди му са којом ријечи мио полаженик. Ш и зора ускршња свануће му у туђини. Ти му је поздрави са: Христос васкрсе! То бар можеш, то бар уради. И тако ће људи видјети добра дјела ваша, и прославити Оца нашега који је на небесима, а Отац наш небесни, прославиће нас славом, коју смо и прије имали! У Пакрацу 1. (14.) септембра 1901. МИРОН с. р. Епископ.

На молбу односно по овлаштељу Његове Светости, преузвишеиога госнодииа Георгија БранковиКа, архиеиископа и митрополита Карловачког и патријарха српског, благоизволео је високопреосвештени госиодин епискон Вудимски

Лукијан, рукоположити Максима Стапуловића, одређенога за администратора парохије у Немету (Темишварска епархија), дана 2. (15.) септембра 1901. г. за ђакона, а дана 3. (1(5.) септембра и. г. за презвитера.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО.

Мњења Патријарха Германа Анђелића, што их је изнео и предложио Св. Синоду г. 1882. о уредбама донесеним на народно-црквеном еабору 1879. г. и синодека решења о њима. Отписом својим о,д 30. децембра 1879. бр. 35.998 позвао је кр. угарски мииистар богочасти и јавне наставе тадаљег администратора

Архиеиископата Карловачког и Митрополије сриске, да му о свима „оператима и закључцима српског народно-црквеног сабора од г. 1879, који нотребују вишег односно највишег одобрења, своје мњење ноднесе". Ти операти и закл>учци јесу: I. Уредба за местне источно-нравославне црквене оиштине у онсегу сриске Митроиолије. II. Уредба о поступку при давању зајмова