Српски сион

Б р . 37.

,СРИСКИ

СИОН."

О тр . 623

из срнских православних народно црквених фондова и Фундација. Ш. Уредба о српском народно-црквеном Школском Савету. IV. Уредба о Јерархијском Фонду. V. Уредба о надзору над народно-црквеним добрима, стојећим под руковањем митронолита патријарха и епископа. VI. Уредба о манастирском Фонду. VII. 0 пословнику српског православног народно-црквеног сабора. VIII. Уредба о рукован.у са манастирским добрима и дотацији манастирског свештенства. IX. 0 представци сабора на Његово ц. и кр. апостолско Величанство, којом моли за највишу наредбу да се васпитна стипендијска заклада покојног Саве Текелије Саборском Одбору на руковање преда. X. 0 представци сабора па кр. угарског министра нредседника Коломана Тису у погледу наредбе кр. угарског министарства од 30. сеп. тембра 1876. бр. 1508. издане на темељу највишег решења од 26. августа 1876. XI. 0 представци сабора на кр. угарског министра богочасти и јавне наставе Августа ТреФорта у предмету оснивања мировинског Фонда за учитеље српских народних основних школа. Ово је саопштио патријарх Герман Св. Саноду, које саоигатење је унесено под Бр. Син. 27. у седнички синодски записник о седницама синодским, држаним од 19 — 30 сентембра 1882. Затим се у истом записнику на истом месту овако наставља: „Но он, (иредседавајући патријарх Герман.), које имајући обзира на то, да су сви ти операти и закључци донесени нод аукторитетом и већим делом и под председништвом блаженоночившега патријарха српског Прокопија који против њих свога гласа подигао није, те да би по томе изјава противнога мњења од стране Његове, као администратора митрополије, за живота реченога патријарха била повредна по патријарски углед овога; које не хотећи изјавом свога мњења прејудиковати становишту будућег патријарха; које најпосле имајући на уму ону каноничну одредбу, по којој се сва важнија дрквена дела имају расправљати у Архијерејском Синоду, а дела народно-црквеног сабора, о којима је реч, у многом засецају у саму битност цркве православне и н>е-

них институција, уздржао се од изјаве свога мњења до сада. „Сада пак, како је међутим, услед превишње милости Њ. ц. и апост. кр. Величанства, столица архиепископска, митрополита и патријарха попуњена и Он на достојанство архиепископа Карловачког, митрополита и патријарха сриског узвишен, и како се и Архијерејски Синод састао, дошло је време, да се високом иозиву горехваљеног г. кр. угар. министра за доста учини. „Изјављујући, да је Он све горе наведене операте брижљиво проучио, и своје образложено мњење у погледу сваког појединог од тих операта писмено формулисао, светјејши г. патријарх умољава Архијерејски Синод. да изволи саслушати Његове назоре о тим оператима и за тим своје мњење о овима изјавити, како би Он вишехваљеном г. министру о у речи стојећим закључцима саборским мњења Архијерејског Синода иодчети могао. „По дужем претресу питања: да ли да се Архијерејски Синод упушта у давање мњења о оператима саборским, у погледу којих иште преузв. г. кр. уг. министар богочасти и јавне наставе мњење од самога г. патријарха? Решено је „По предлогу Његове Светости г. патријарха поступати и о сваком поједином саборском операту синодално мњење изјавити." А сада ево тих мњења натријарха Германа и синодских решења: Бр. Син. 28. Прочитано је мњење Његове Светости г. патријарха. I. 0 „уредби за местне источно-иравосл. опшгине у опсегу срп. Митрополије, које гласи: Сабор, као што у односној сво.јој предстнвци очито признаје, дошао је још 1871. и дакле пре него што су и две године од нубликовања прев. кр. Решкр. од 10/8. 1868. и ступања његовог у живот протекле — до тога убеђења, да речени решкрипт дотично уређења општина није у животу уродио оним плодом, који се је ишчекивао. Узрок томе налази сабор у томе, што су Решкрииту нека одређења нејасна; што има неких празднина, и напокон, што су нека определења и нецелисходна. С тога дакле нашао се је и нобуђеним сабор, да у речи стојећу превишњу наредбу