Српски сион

С®е. 436.

В*. 26

контропе у газдовању, ненавикнути истрајном, корисном раду, имају прилике, да преко својвх потреба, које не стоје са заветом њиховим у складу, рукују огромним имањем, које они сматрају. да има једини задатак, да удовољи прохтевима њиховим. Стога да би се овом грдном злу на пут стало, као и да би се половином чиста прихода манастирског, намењеним на црквено-просветне цели, што пре осигурала егзистенција школа нашпх, предлажем предлог за одлуку: Из извештаја саборског одбора види се, да је управа и руковање манастирским иметком по све лоше у сваком погледу. Да би се томе на пут стало, то предлажем, да се изабере један одбор, који ће сабору поднети предлог још у овом заседању, у ком правцу да се изда саборском одбору упутство за преустројсво у унрављању са манастирским иметком, нарочито са обзиром на стручну управу. Прима се. Мита Клицин. Имам да поднесем иредлог гледе разрезивања верозаконског приреза и саборских трошкова. ГГошто је о верозаконском приносу и саборским трошковима већ јуче било речи и пошто сам и ја о томе говорио приликом расправе о извештају саборског одбора, то ћу свој прешан предлог у том питаву само у кратко образложити. Жз извештаја саборског одбора види се, да у име верозаконског приноса и саборских трошкова дугују наше општине око 750.000 круна. Ако бисмо хтели тај дуг сада да наплатимо, онда бисмо морали многе општине да упропастимо. Кад узмемо у обзир лоше материјалне прилике нашег народа, при том не заборавимо, да су државни и општински намети врло велики, а поред тога највећи део наших општина и по 30—50^ црквено-школског приреза плаћају, онда нам је јасно, да тај прирез не смемо повисити. С тога је дужност овог сабора, да тај терет скине са народне грбаче. Али држии, да је дошло време, да се верозаконски прпнос у опште укпне. Из поднесеног закључног рачуна за 1901. годину видимо, да неприкосновени фонд, у који улази и верозаконски принос, има скоро 90.000 круна сувишка. Кад би дакле изосгао верозак. принос, којп износи годишње 55.000 круна, још би тај фонд имао сувише 35.000 круна. Предрачун, који је саборски одбор саставио за 1902. годину, казује, да ће неприкосновени фонд, кад подмири све потребе, које мора да подмири, а ту су п плате епискоиа, онда још преостаје сувишак од 115.000 круна. И из тога излази, да би се '

слободно могло укинути прикупљање верозаконског приноса, који износи годишње 55.000 круна, па би још остало сувишка 60.000 круна. Наш се народ дакде оптерећује неразложно. Истина је, да § 27. I. одс. краљ. рескрипта наређује, да се место деклараторијалних епископских прихода конвенције п сидоксије прикупља верозаконски принос, али то је онда било, кад неприкосновенп фонд није могао да подмирује плате епископа, али данас може и без тога. Свуда је обичај, да се на народ удари прирез тек онда, кад је приход мањи од расхода, и онда се мањак добива прирезом, само наша управа друкчије поступа. Она удара намет на народ и онда, када има 90.000 круна сувпшка. Обзиром на све то подносим овај прешан предлог за одлуку: Пошто се из извештаја саборског одбора види, да саборскн трошкови и верозаконски принос у многим општинама већ десетинама година нису наплаћивани, те пошто се ти тако нагомилани дугови не могу сада наплатиги, а да се не доведе у ггатање материјални опстанак тих општина, — даље, пошто неприкосновени фонд може да подмирује све потребе и без верозаконског приноса, предлажем, да се упути нрорачунскп одбор, да у свези са прорачуном поднесе предлог: 1. како би се сачувале поједине општине од материјалне пропасти п 2. да се у будуће укине прикупљање верозаконског приноса. Сабор једногласно прима овај предлог као прешан п затим га усваја. Др. Миша ТеодоровиИ. § 32. саборског устројства налаже, да саборски одбор зготови и сабору поднесе нацрт статута о поступку при давању зајмова. Саборски одбор је п саставпо Један статут, ал није добио владарске санкције, те тако и сада вреди § 18. кр. рескрипта од год. 1868. Па пошто се из извештаја саборског одбора види, да се са нашим нар. црквеним фондовпма још и сад на застарелим основама рукује, које спречава умножавање хипотекарних зајмова и умножавање срп. нар. цркв. фондова, то предлажем, да се изабере један одбор, који ће поцнети сабору овом предлог, у коме правцу да изради саборски одбор и нов статут о издавању зајмова на модерној основи. Прима се. Лаза ОбреновиБ каже, да је питање о издавању зајма акутно. Прима предлог с допуном, да цредседништво изда већ израђену