Српски сион

О тр . 468.

„СРИСКИ

сион *

г>? 28.

нашој гак. уредби обавезно (а оснивање и издржавање опће нучке школе облигатно је и за то издржавање морају и Срби принооити.) Истина да § 98. зем. шк. закона оелобађа дужности плаћања школског намета оне Србе, који издржавају своју сри. авт. школу, али баш у томе лежи зло, што се шк. намет у пракси с том мотивацијом, да је потребан за издржавање комуналних постојећих пучких гакола, не скида са илећа срп. народа, који би вољан био отворити себи своју срп. авт. гаколу. Кад би се српски народ опростио тога гак. намета, или би се тај шк. намет и остали извори употријебили за срп. авт. школе, онда би се н. нр. у Бановини за кратко вријеме могло отворити бар 50 срп. авт. школа; сада већи број пучких гакола овдје издржавају скоро једино срп. општине. По зем. шк. закону српски народ, који има своју шк. автономију, толико исто нрава има, колико нанримјер једна јеврејска општина. Сриски народ у Хрватској и Славонији показао је својим многобројним представкама на зем. сабор г. 1898. и 1899., да има љубави према својим српским автономним гаколама и да их жели, јер је и то тражио од зем. сабора, да му се омогући отварање и издржавање српских автономних гакола. Није тај нокрет био плод агитације, као што су на жалост неки Срби посланици на зем. сабору тврдили, него га је изазвала потреба и жеља за срп. автоновним школама. Сабор наш као представник српског народа треба да је солидаран с тим захтијевом. Поднијеће у том смислу приједлог. Шк. савјет је коректно, и ако сноро и не довољно енергично постуиао у питању о праву јавности пакрачке учитељске гаколе. Право јавности њене запиње за захтијев зем, владе, да њен новјереник руководи испите зрелости, а шк. савјет, саевим коректно, задржава то право своме повјеренику. Колико мора одобрити то становиште, толико мора осудити. што не види из извјештаја шк. савјета, да је ма и малим прстом мрднуо за право јавности српске женске учитељске школе у Карловцу. И та школа има све услове за јавност, и њу је, као и пакрачку, нохвалио сам ше® наставе, да су у свему једнаке земаљ. препарандијама. На основу свега што је рекао, подноси сабору приједлог: да се сабор обрати с представком на сабор краљевина Хрватске, Славоније и Далмације, да се ревизијом зем. школ. закона од 31. окт. 1888. год. отклоне

сметње, које спречавају право српског народа на школску му автономију и подизање нових сриских автономних школа, и да се српској мушкој учитељској школи у Пакрацу и српској женској учитељској школи у Карловцу д& право јавности. У даљем говору разлаже, да из извјештаја школског савјета не види, да је ишта урадио за иовратак имања иокомунаљених српских вјероисповједних школа. И то су тражиле народне представке, али школски савјет, као да је кинеским зидом ограђен, до њега таласи народног покрета не допиру. Овдје је у питању велико имање. — Наше црквено-школске општине нијесу осигурале грунтовно ни властитост евоју, ни ираво на иосјед непокретности бивших сри. вјероисповједних школа. Тиме је то школско имање, које је уведено у грунтовпицу као „школа", „учиона", изгубило карактер и наслов црквеношколског имања, те га нолитичке ошитине, и ако јс Фактично својина српске црквено-школске оиштине, могу за себе нотраживати и присвојити. Но још има времена и начина, да се то школско имање снасе, те да би се тога ради нешто учинило, подноси овај ириједлог: Да сабор аозове нар. школ. савјет, да прикуни нотребне иодатке о томе, да је имање иокомунаљених сри. нар. вјероисповједних школа својина срп. ирав. цркв. школских општина и, у споразуму са саборским одбором, да се ностара, да се српском народу поврате одузете му нар. авт. школе и имање школско и с тим у свези, да саборски одбор изнесе иред идуће засједање срп. нар. цркв. сабора нриједлог, како би се осигурао опстанак иостојећих и оснивање нужних основних нар. школа у свој митрополији. Сава ЦвејиЛ упоређује извештај школског савета са извештајем еиархијског школског одбора вршачког. Из тсг се види, да је школски савет у еачелу био за то, да се школама сиромашних општина даде прииомоћ од неких 4000 К. годишње, али их не даје, дочим епарх. шк. одбор по могућности својој ту припомоћ одма и даје из епархијског фонда. Потпредсједиик Др. ЂочрЏ КрасојевиЛ одгађа седниду на У 4 сах. ради одмора. После одмора. Др Л. СекуљиЛ противан је предлозима М. Косовца и др. Ст. Јовановића а навешће и разлоге тоа. Наиме ниједан предлагач није узео у обзир пре свега само садање устројство школскога савета, које не допушта бог