Српски сион

28 „СРШЖИ СИОНЛ Ј>ј» 467.

императивно се захтијева неучеетвовање у политичкој акцији од учитеља, но учитељ кад није у школи нотпуно је слободан. Учитељ особито у мјестима, гдје нема много интелигенције много зпачи и за то му се не смију уста затварати. Ако се жели народу добра, тај се нарагра® мора брисати. Говори о оном мјесту у извештају гдје се говори да је пакрачки про®. збор са знањем шк. савјета, устуиио мјесто надзорништва неким људима — и против којих он лично нема ништа, али мислим да онај, који је држ. чиновник не може бити надзорник срп. авт. школа. Говори још о главном шк. ре®ерепту и говори против силне ингеренцијее владе угарске. И тешко народу који се не позива евугдје па своје институције. Говори даље о замјенику ре®ерента темишварско-вршачког. И говори, да је поред све ненравде њему учињене, и ре®еренат сам некоректно радио, што је уложио уток на мађ. владу. Онјемогао ноднијети уток и на овај сабор а не на вла^у. Против стручне снреме истога човјека нема ништа иротив, пошто и сам зна, да је он врло спреман. И исти реФеренат није смио своје сједиште мијењати, без знања шк. савјета. Говори о статистици школа, која је наведена у извештају. Из те статистике види се да у наше три епархије долазе 80 дјеце на једнога учитеља, а то не би смјело бити. Говори даље о непотпуности извјештаја шк. савјета. Нашао је и таких мјеста, која су га онерасположила, што и ми наиме сами имамо својих зала. Навађа како и тамо гдје има ерпских вјероисповједних школа иду дјеца српска у комуналпе школе, а то због штреберства и каријеризма који је у нашем народу узео маха, и зато баш треба приватна иницијатива па и осуда не само шк. органа него и нас самих. Говори о ногребу вриједног учитеља нок. Вл. Арсенијевића којем је требало одати пошту последњу. Жалосно је што гак. савјет није одобрио 360 Фор. за иогреб тога чорјека, а које је новце збор проФесорски утропшо. Говори о отказу помоћи народних Фондова српским вишим дјевојачким школама. Врло је неоиравдано становиште шк. савјета, кад је отказао номоћ оићинама новосадској и панчевачкој ради издржавања тих школа. Говори о иотреби и важности образовања нашега женскиња, од којега се не би никада женскиње одрекле, као и ми што се нећемо да одречемо наше слободе. Говори даље о

непоступању шк. савјета у смислу школскеуредбе, која јасно говори о бирању проФесора ка учитељској школи. Упозорује сабор на акутност стања наишх школа и моли сабор да и иоследњи новчић вотира на школе и да гледа да их обезбиједи, моли да уреди да се из чистог прихода наших манастира подигне моћан паладиј наших народних школа, који ће свагда блистати као лијепа заслуга овога сабора. Паја МандровиЛ: Изјављује прије свега, да на основу извештаја шк. савјета усваја ириједлог М. Косовца и Д. Стојшића, а допуну др. Ст. Јовановића к приједлогу М. Косовца као изллшну не може усвојпти. Задржаће се подуже на извештају шк. савјета о сриским народ. вјероисповједним школама у Хрватској и СлавониЈи. Из извештаја се види, да у овим крајевима има свега 38 вјероисиовједних школа, од којих на горњокарловачку епархију спадају 5, а на пакрачку само 3. Потражиће узрок овој неутјешној иојави. да не би ко помислио да јој је крив народ сриски, да он не ће својих срп. вјероисповједних школа, као што је у прорачунском одбору земаљског сабора тврдио један Србин посланик, (Окренувгаи се В. Ђурђевићу) — Је л' те г. Ђурђевићу ? Овој жалосној чињеници кривје земаљски школски закон од 31. октобра 1888. г. Овај закон у 96. парагра®у своме даје Србима право, да на темељу зем. закона од 14. маја 1887. г. у смислу превишње потврђених уредаба за срп. нар. школе могу о свом трошку подизати своје автономне гаколе. Ајш овај закон, док једном руком пружа на тањиру српске птколе, другом их руком хвата за гушу. Овај закон чини илузорном срп. школску автономију. По њему политичка власт прве молбе има да истражи и установи да ли постоје увјети школе, која се мисли основати, и о томе извјегатава своју вишу власт. Међутим то нашој шк. автономији наш сабор и врховне наше шк. власти су надлежне одређивати оснивање српских вјероисповједних школа ондје, гдје по школској уредби има увјета. §. 23. зем. шк. закона одређује, да се у сваком мјесту гдје има 40 дјеце, која су обавезна школу ПЈлазити мора основати опћа иучка гакола. А та одредба чнни илузорним §. 8. наше шк. уредбе од 1872. г., ио којој свака срп. цркв. опћина, чим има 30 за школу дорасле дјеце, дужна да држи за њих школу и учитеља. Илузорна је, јер по зем. шк. закону оснивање срп. авт. школе само је Факултативно, а не као по