Српски сион

Оте. 466.

„СРПСКИ СИОН."

Н!'. 28

пао школски савет кад се панчевачка дрквена онштина обратила њему, ради иодизања вероисповедних школа? Оставио ју саму себи! А шта би било у сличним случајевима са мањим сеоским опћинама? Каћ је мимо номоћи школског савета у граниди подигао вероисповедну школу. Диви се навиљону школском у Заг;:ебу, а за забавиште ианчевачко између биртије и санунџинице, где деду трује амонијак и влага с једне, а измет с друге стране, нема ни речп. То су бездушници. Предлажем са обзиром на неосетљивост њину, као и на несавеснос ј , уверен да не ће хтети разумети Косовчев позив: да од оворе парламентарној дуж^ости, т. ј. да даду оставку, да им се изда осуда. Потпредседник Др. Ђор/,'е КрасојевиЛ затвара седницу у 2 сахата носле нодне н аакавује наредну за 19. јуни о. г. у 10 сахати нре нодне. XVI. Седница 19. јуна (2. јула) 1902. Председчва Др. Ћор1Џ КрасојевиК Од високопреосвештених енископа присутни су: Гаврило ЗмејановиЛ. Лукијап БогдановиЛ и Мишрофан ШевиИ Уаписник се чита и оверовљава. Пославици предају разне поднеске и за тим се прелази на дневни ред, расправља о извештају Народног Школског Савета. Ђ. Ћоси% држи, да су чланови школског савета рђаво схватили свој ноложај. Цео извештај пружа сако бледу скицу о школи и њеном животу. Површност се најеклантантниЈе огледа у наставној основи. Ако је постигнут и поред ове наставне основе успех, то се има приписати само вештини и мару самих учитеља. Сви еиархијски учит. зборови изрекли су неповољан суд о тој наставној основи. Издана је и израђена од школ. савета, а у том савету није био ни један члан, који је као учитељ служио у основној школи. Што се тиче репозиције и пензије С. В. Поповића из извештаја самог не види се шта је дало повода да се репонује и држи да му је дата само могућност да до пензије дође. — У молби за пензионисање навео је Сг. В. Поповић да му није Еише могуће путовати те стога жели мир, а знамо сви да он и данас још непрестано путује, да у Загребу фруштукује, у Еарловци руча а у Пешти вечера. Извештај не спомиње да је једног учитеља изкључио из целе карло-

вачке митрополије, а то је таква казна коју није смео прећутати. Школски савет поставља учитеља без квалификациЈе брзојавно на вишу девојачку школу, а другога истим путем скида, и свега тога у извешгају нема. а то доказјје да му савест није била чиста. Од овију оних прописа што је по школској уредбл школ. савет имао да изради. није радио ништа осим дисциплинарна правила, која му служе на срамоту. Иоднеће посебан нредлог о дисциплинарним правилнма и прикључује се предлогу М. Косовца. Св. ПрибиКевиИ говори о важности нп:оле, на вели није чудо онда, што се сво всћ два дана претреса стање наших школа. Говори да се баш зато што је школа велики Фактор у народном животу, и отимају и боре разна друштва, која ће да дају школи директиву. Зато и није чудно, 1пто н. пр. и држава идс на то, да она даје нравац нашој школи. Он држи да основ наше школе мора бити национализам. Из извештаја шк. савјета види се, да и нема школа н. нр. у Хрватској, а то и не може бити норед опаке школске уредбе каква постоји, а и зато и не може бити, што се не слаже то са наставном политиком високе владе. Говори о образовању наше дјеце у комуналним школама, које иде на уштрб националне свијести. Српска историја се не учи баш нпшта, док се историја хрватска у могућоЈ онширности предаје. Говори о томе, како би се из народног имања требао да створи моћни новчани заштитник за српске школе. Приватна ипицијатива је покретач нашег просвјетног и материјалног покрета. Држи да сабор, као представник народа треба да упозори народ, да се има средстава норед доброг управљања народног имања, за издржавање вјероисновједних школа, али се народ мора упозорити и на приватну иницијативу. Сада ће говорчти о одношаЈ *у наше школског живота према угарској влади, док је досад говорио о њеном одношају према хрватској влади Говори како се наредба мининистарска о премногом учењу маџарског језика у нашим школама коси са санкцијонисаном нашом школском уредбом. Иостоји државни закон, да уредбе школске, које сабор наш доноси, морају бити у оквиру државног закона, но он мисли да ј'с то немогуће ако хоће народ наш да корача циљу свога опстанка. Сада прелази на сам извештаЈ'. Говори о дисц. нравилима ирема учител^има. У §. 4. тих правила