Српски сион

Стр . 470

!>т 28

ступник г. Васа Таурђевић да тврди, да школски закон иде на руку Србима ради издржавања вјероисповједне школе, онда би школски закон морао тако гласати, да у општинама, у којима Срби желе основати вјероисповиједну школу, мора се према норезној снази Срба у односној школи уступити и односни дио нотрошарине, а не ставити устуиање потрошарине на милост и немилост појединих општинских заступства и котарских области. Говорник наводи конкретаи случај, да је општинско заступство вољно било, на његов нриједлог, потрошарину устуиити Србима, али није допустио котарски бивши предстојних Кршњави. Дакле, све ако и хоће општинска заступства и да уступе потрошарину добровољно то је сваки котарски предстојник у стању својим упливом осујетити потпору, а Срби не ће милостиње, они траже законом гаранцију за своје школе и у том је разлика између самосталне странке и српскога клуба. Потпуно одобрава тврдњу Пајс Мандровића да је слатински заступник рекао у прорачунском одбору сабора земаљског да Срби не теже за вјероисповиједним школама. Та и сам је сада тврдио да се Срби потпуно осјећају задовољнима под владом гро®а Куен-Хедерварија, кад је рекао, да је ћирилица потпуно равноправна са латиницом и да Срби не осјећају потребе за вјероисповједне школе. Како је ћирилица равноправна са латиницом и какове борбе имају да издрже за очување ћирилице много је писано у новипама, а он ће сада конкретан примјер да наведе. У Чепину је сазидана нова школа, и котарски предстојник осјечки издао је наредбу да се на новој школској згради исиуни латиницом наслов: пучка школа. Он је тада поднио при једлог да се и ћирилицом испигае наслов, али котарска област не одобри закључак ошптинског застуиства, а тако исто и жупанијска област, па гдје је ту равноиравност. Срби су у Троједници сити те равноиравпости, па навађа случај да дјеца у школи морају да иоздрављају са: Хваљен Исус, а тај поздрав није народни. У тој ствари је интервенисала и пречасна архидијецезална конзисторија, па за двије године нема ни ријешења од земаљске владе одјела за богоштовље и наставу. Види се још из овога, како је дјеци у комуналним школама. У Осијеку учитељица на нижој школи, кћи градског начелника Гра®а, учи дјецу да је

Марко Краљевић Хрват био, и то се догађа у мјесту, у коме станује и Васа Ђурђевић, иа крај свега тога, што је ту ствар говорник у своје вријеме и у јавност изнио, ииак ту учитељицу ни глава забољела није! Васа Ђур^евиЛ : Па ииак зато Марко Кра љевић није ноаао Хрват. Јован Магарашеви& чуди се да таково појимање о НиСтавн и предавању српеке повјеснице има г. Васа Ђурђевић. Што се тиче представке српског народно-црквеиог сабора од г. 1892. поднесене земаљском сабору у Загребу, у којој се тражи измјена неких иараграфа земаљског школског закона, осуђује поступак бившег одјелног предстојника Кршњавија, што је ту пред ставку уступио жупанијским школским надзорницима, да онп као потчињени органи по интенцији одјелног предстојника критицн подвргаваЈу представку оног тијела, које је потпуно равноправно са земаљским сабором и ца је најжалосније у цијелој ствари то, што нротив таковог поступка нијесу протестовали чланови срнског клуба, а сиецнјално Васа Ђурђевић, но су равнодушно гледали игнорисање тако узвишеног тијела као што је српски народно-црквени сабор. С тога прихваћа приједлог Мате Косовца и Наје Мандровића. П. ЛрајиовиЛ вели да се може народ у цјелини кривити, што нема својих школа, но г. Ђурђевић је казао да народ не тражи шлола, али то не стоји. Постоји зем. шк. намет од 20 нч. на човјека, за издржавање комуналних школа, но треба да се тај намет уступи срп. народу ради издржавања његових школа, па би онда и било много вшпе српских автономних школа. Иван ЈелчиЛ: Кад се упразнило једно учитељско место у Сг. Бечеју, хтела је цркв. школска оиштина да на то место изабере учитељицу, јер већ има довољав број учитеља (од њих 9 само .једна женска), но ту њихову оправдану жељу није хтео да уважи епархијски Школски Одбор бачки, па ни Школски Савет, мотивишући то тим, што се мушко место не може попунити женским лицем. Само из родољубља није опшгина хтела утецата на владу, па и тај се случај не види из звештаја. Др. Миша Мушицки : Свакој болесги па, и сваком злу треба тражиги не само лека, него и постави сигурну диагнозу, да се може нз/ћи добар лек. Тако је и у јавном животу. В г Бур-