Српски сион

вр. 28.

ђевић је рђаву диагнозу поставио код Школског Савета, те није био праведан, јер да је такав био, лорао би се и сам прикључити предлогу Мате Косовца. Он рече, да не треба сваљивати кривљу на владу и Школски Савет, него понајвише на онштине, на народ, ма да постоји конфлпкт — борба, између нашег школског завона и земаљског школ^ког закона. Држи. да ту борбу имају да воде највиши наши автономни органи, а не општине. Тако ради и влада, јер она не поверава те борбе својим ситним и најнижим органима, нега највишим, па тако морамо и ми. И у Угарској ностоји закон, да се нове школе не могу подизаги на штету постојећих, и ту не могоше онда водити борбе црквене општине, него Школски Савет, али он то не хтеде чинити. Он не хтеде ни покренути тог питања, него пусти да се ствар развија и против интереса свог рођеног народа и његове школе. У автономији нашој је наше школско питање, понајтеже питање, а тим теже, што имамо носла са две државе, са два законодавства, од којих ни једно не респекгује довољно наших уредаба. За то се очекује од мудрости и Школског Савета, и сабора самог, да при дпнашању уредаба удовољи бар у неколико и нашим животним потребама, а и у складу буде са школским законима обе државе. Иризнаје В. Ђурђевићу, да је екзекугива врло важна у законодавству. Ту важну функцију је најгоре вршио Школски Савет. То су увидели и предговорници и навели су толико примера, да је то грозно. Приговара самосталној странци. да је тражила од својих чланова, да потпише и њен иолитички програм. Прихваћа предлог Косовца, др. Јовановића и Мандровића, али осуђује код овога сепаратизма самосталне странке у школском нитању, те би желио да Мандровић свој предлог надопуни. II. ШандровиК хтио је одговоритп В. г Бурђевићу, али је иослије говора Ј. Магарашевића и II. Крајновића излишно. Само ће му то нримјетити, да би боље било, да је исноредио одношај зем. шк. закона од 1888. год. према нашој шк. уредби и автономији и отуда извео закључке и према томе радио на мјеродавном мјесту Али се не чуди његовим ријечима тим чање, што нас је један из кола В. г Бурђевића на зем. сабору нрогласио вјероисиовијешћу. Одговарајући др. Мушицком изјављује, да у

његовом приједлогу нема ни трупа сенаратизма и да га он не би ни допустио у овим питањима. Што је иредложио представку само на зем сабор краљевине Хрватске и Славоније, учинио је зато, да сабору да прилике, да се изјавп солидарним са нредставкама српског народа из Хрватске и Славоније у којима је изнио сличан захтијев. Мило ће му бити ако др. Мушицки допуни његов приједлог, који би и сам сат;а допунио, кад 6и било времена. Шго се тиче неосноване замјерке самосталној странци то не спада амо. Консгатује самс толико, да је самоотална странка ушла у сабор само са својим автономним програмом. Др. Сш. ЈоваповиЛ одустаје од своје донуне предлогу М. Косовца. Већина гласова нрима предлог М. Косовца. Иотпредседник Др. Ђорђе КрасојевиЛ затвара седницу у 2 сахата после подне и наредну заказује за 20. јуни у 10 сахати пре иодне.

Саборека дебата у питањима епархијске управе. држана 5. (18.) јуна 1902. после подне. Известилац одбора 15-рице за прешне предлоге Др. Мита Мушицки разлаже, са свога и одборског становишта, отоме: ко има право сазивати епархијске скупштине. У наредби Саборског Одбора из г. 1898. по којој се скупшгине те могу сазивати само уз иретходну пријаву и носле одобрења Саборског Одбора, — види он повреду епархијске автономије. Слово и дух епархијске уредбе и автономних уредаба оправдава с.тановиште по којем право сазива епархијских скупштина ирипада еиархијским административним одборима. Према томе становишту подноси у име одбора 15-рице предлог: да епархијске скуиштине сазивају епархијски администратпвш: одбори без нретходне пријаве и одобрењч Саборског Одбора. Проша Јован ЈеремиЛ. Г. др. Мушицки је рекао, да слово и дух епархијске уредбе н других автономних урецаба наших оиравдава становиште одборског предлога, по којем да право сазива епархијских скупшгина ирипада епархијским ацминистративним одборима. Но г. извесчилац је заборавио, да нам нокаже то слово наших уредаба, којега би бар дух прав-