Српски сион

- 542 -

лог за народно црквени устав", и нек завири у §. 163 па нек онда одговори, је л' умесно и мудро радио, што је ставио у 60. примедби о мојој тобожњој теорији о световним члановима у конзисторијама! На умствовање: г. Ј. у IX. чланку о конференцији епископској 1850/1. у Бечу, проговорићу коју више на крају. На оно повраћаље г. Ј. у X. чланку, што је толико и толико пути споменуо, немам му шта иовога одговорити, пошто сам му једном одговорио. Имам овде само то да приметим читаоцима ових редака, да се г. Ј. није застидео, да ме мало и двнунцира рекавши: „Ко је тај „Добровољац" и „Зоран", знаће добро г. Д. Р. Знам и ја (верујем, јер кад је у Карловцима било људи, који могоше дознати и то, да је један владичански кандидат отишао из манастира кришом у Пешту, да се тамо састане с једним „нечастивим", и да то јаве где треба, и ако се исти није макао из своје ћелије а за другог опет да је био у Бечу и радио за себе, и ако се није макао из манастира; зар је и г. Ј. било тешко дознати и ко је „Добровољац" и „Зоран"), па баш за то — индигнацијом и окрећем главу од данашњег браниоца Стојковићевог". Овако што несигурно тврдити, за што г. Ј. нема и не може имати доказа, могао је само један г. Ј. тврдити. Ал наравно, њему данас све „довл^ет-в"! На XI. чланак, у ком г. Ј. по свом обичају такође понавља оно, што је толико пути рекао о одношају сабора спрам синода, односно о зависности сабора од синода, пошто сам о том питању рекао оно, што се имало рећи, и што г. Ј није побио, а ие може ни побити разлозима и чињеницама, приметићу му само то, да кад сам г. Манд^ић (сада по којни) рече: „После свршеног народног сабора (1865.), држали су архијереји 27. Марта Синод, где су на неке закључне саборске (ове речи ја штампам гротеским цицером) своје засебно мњење у три тачке (и ове речи ја штампам гр. циц.)

изјавили"; да се онда из тих г. Мандићевих речи не може извести оно , што је г, Ј. извео, а наиме: „Али тако није (— т. тврдња моја, да су закључци саборски од 1865. одобрени без мњења синодског), него су ти закључци (ове речи ја штампам гр. циц.) били у расправи синодској." Ако су г. Ј. и његови помагачи држали, да ће том својом тврдњом и позивом на поменуте г. Мандићеве речи, многога и многога и обманути, у томе нису се преварили. Преварили су се пак у томе, ако су држали, да ће оие и мене смеети, те да не ћу у стању бити оборити их. Ако многи и многи и не ће увидети и знати разлику између моје тврдње, да закључци саборски од 1865 (т. ј. сви), нису никад ни изнашани пред синод, и тврдње г. Мандићеве „да је синод 27. марта 1865. на неке закључке (дакле не на све) своје засебно мњење иоднео" и за разлику између сви и нени; ја сам увидео, и не само увидео и знао за њу, него и провидео ту недостојну софистичку иодвалу г. Ј., те му за то и довикујем: да је мали и он и сви његови иомагачи, да ме могу још таким софизмима обманути, и још мање утући! У осталом, кад је г. Ј. нашао за добро, да ме позове на одговор, за што нисам ја нешто навео из мемоара Грујићевих, што у осталом није спадало у М0 ЈУ дужност, нека је и мени дозвољено,. упитати њега, а што он није навео на 78. стр. цео став г. Мандићев, из ког би се видело, да је влада од џоднесене) јој три примедбе синодске на рад саборски, усвојила само две и то сасвим незнатне, а најглавнију, а наиме, да се чланови конзисторијални имају бирати на тројни предлог епископов, митроиолитов, није усвојила, него је у место тога, са свим нешго десето на истој страни навео, што не спада на ствар ? Што није навео речи г. Мандићеве: „Ваља имати на уму, да је у прћђашња времена Саборима влада прописивала предмете за расправу, у споразуму с јерархијом или — и без ње, кад још није