Српски сион

535 -

ТОме, а то је главом г. Јован Јеремић, окружни протопрезвитер карловачки и уредник »Српског сиона", забрањујем да се у „Српском сиону", листу за црквено-просветне и автономне потребе српске православне митрополије карловачке, онако титра и исмева са мојим знањем и књижевним радом, називајући моје радове „папазанијом". Мало су друкчији људи од г. Ј. с похвалом одобравали и награђивали моје радове и тражили моје пријатељство и сарадњу, и ја се свечано ограђујем против онако недостојног и уираво глуианог (ову реч не бих употребио, да је није г. Ј. у свом одговору употребио) титрања с мојим досадашњим књижевним радом. Или, зар се може друкчије назвати него глупавим титрањем, тврдња и замерка г. Ј.: „Такој величини као што је г. Д. Р., ја, који нисам свршио високе школе какве је он свршио (ма да је знао, да сам ја слушао богословију без матуре само 3 године, а он 4 с матуром), или бар, који се нисам толико напреписивао туђих автобиографија и архивских списа« (стр. 73.)? Та кад г. Ј. већ не беше у стању да ни у својој 41. години живота, а 7. уређивања »С. с.« и толиког мешања с ученим људима и професорима, провиди и научи, од какве су користи автобијограФије и архивски списи, и да се без њиховог обелодањивања не би много што-шта ни знати могло, а особито, како је услед њиховог обелодањивања јако данас одскочило исторично знање, од знања за време архимандрита Јована Рајића, и какви су се знаменити књижевници бавили тим послом, од којих ћу му споменути само: Павла ШаФарика, др. Фрању Миклошића, др. Ђуру Даничића, Вука Караџића, Стојана Новаковића. др. Ватрослава Јагића, др. Косту Јиречека, а да му и не спомињем и остале знамените и чувене књижевнике, који се тим послом бавише и баве. Како га код толико силних његових пријатеља, међу којима има много и књижевника и научењака, ил бар који од

његових помагача поменутих његових работа, не сачува и не сахрани од тако капиталне глупости! Да стран, учен свет дозна за ту г. Ј. капиталну глупост, видео би, какав би суд изрекли о њему, и шта би мислили о нашим приликама, да човек још с таквим мислима може бити уредник црквеног листа „Српског сиона"! Г. Ј. мисли, да ништа није лакше, нег штампати какав архивски спис, па кад он не умеде ни четир штампана реда из једног архивског списа штампати као што треба; можемо себи преставити, како би изгледала каква већа ствар! Ако има не Србина, него ма какве вере и народности човека, који разуме шта ово значи: ЕпсШсћеп 8о11еп УегпиШп§е ип(3 иппдеппдеп Беи1е 2и Бери(лг1еп ег\у&ћ1еп \уег(1еп, \уе1сће Лаз 8гаа1ез <3ег N1111011 ипс1 ВеИдгоп МгасМеп "; ја дам главу! А овако је г. Ј. овај став наштампао и у 29. бр. „С. с." и у отштампаној књижици на стр. 116. Та ако икад, г. Ј. могао се приликом свога преметања и тражења по митрополијско-народноЈ архиви нужне грађе, да ми „достојно одговори" и да ме „утуче", уверити о томе, каквих има нечитких рукописа и да би човек пре написао пет пути и више од онога, док нешто прочита и препише као што треба. (И г. Ј. за то ипак нађе за добро и умесно, да се подсмехне моме обелодањивању старина, и да ми и ово добаци: »Но, кад г. Д. Р. нема дистинкције и не уме да разликује незаконито од за конитог — — онда би добро учинио, да остане при своме гриблерском послу. Нека износи историјски материјал, нека преписује стара писма и документе, нека прештампава — и то као што треба саборске расправе, а другима (наравно њему и братији) нека остави критику и примењивање свега тога. Пачајући се у посао за који није, поништава он цену и оној својој радњи за коју јесте". (стр. 11./12) 1ако г. Ј. с наведеним његовим знањем о моме раду, дочим се један велики