Српски технички лист

ЕП

санге. На овој граници мора се проћи крсз двоструку капију и поред двоструке страже. Кад се прође кроз те капије и пође путем у. Цилицију, онда има три ста» нице напети по парасанге. Границу између Цилиције и

Јерменије чини река по имену Еуфрат, преко које се прелази на скели.“

„У Арменији има петнаест станица за одмарање путника (преноћиште) и педесет и шест и по парасанге а има и једна стража. Четири реке, преко којих се може прећи на лађама (скеле) теку кроз ову земљу и мора се свакојако преко њих прећи. Прва је Тигрис, затим долази друга па трећа, које имају исто имеа нису све једна и иста река а и не долазе ни све из једног предела: јер она која долази прва на реду, тече из Арменије, друга именована из земље Матиенера, четврта од ових река, коју је некада Кир поделио у три стотине и шездесет канала има име Гиндее. Кад се из те Арменије ступи у земљу Матиенера, то има четири станице. Пође ли се одатле у земљу Кисијску то има једанаест станица и четрдесет и две и по па-

расанге до реке Хоатета преко које се такође на лађи |

може прећи; на тој реци је саграђен град Суза. Све ове станице чине свега сто и једанаест а исто толико одморишта или станица има, кад се од Сардеса путује на више ка Оузи.“

Диодар опет описује два друма од Сузианеу Мибију. Један је од њих краљевски друм. Овај се простире између Сузе и Екбитане, а ишло се преко ви-

сова. Друм је био леп и величанствен, али изложен сунцу и тежак је. До Екбатане требало је 40 дана путовања. Други је војнички друм преко земље Косејаца преко стрмих брда, био. је тежак и опасан

По Јизџ-у, прави краљевски друм који је делом постојао још пре персијског доба, почињао је од Сузе па преко Арбеле, Ниниве и Сапфе ка Нисибину. Код места Цергаве прелазио је реку Тигар. У близини Амиде прелазио је поново Тигар а код Мелитене Ку-'

фрат, затим је водио преко Комане и Ансире, Песинуса. Синаде и завршавао се у Сарду.

Персијски су друмови били снабдевени свим што је потребно за брз саобраћај. Ксенофон и Херодот описују даје на даљини колико се за дан може коњем прећи било станица за смену коња по потреби. Чак је било

за пошту ноћне службе. Сем коњаника гласоноша било је и пешака — тркача.

Колико је Херодота задивило. ово уређење може

се судити по његовом узвику: брже одтих гласоноша.“

Краљевски гласници стизали су из Сузе у Вавилон за 11/, дан, од Сузе у Сард, (даљина за коју се збично рачунало 90 дана) требали су коњаници гласоноше само 10 дана. Ову брзу пошту установио је Да: рије Хистасп 521—485 г. пре Хр.

На жалост нема никаквих техничких података

самој изради Персијских путова. |ЈЕ , (наставиће се)

„Нема ништа на свету

Распоред попагања државног техничког мегпита

за 1907. год.

|. За Грађевинске инжењере. а. Писмевм испити :

2. априла Хидротехника.

6.) Усмени исишти.

4. > Грађење мостова. 6. + Зграде за саобраћај. Датум | Предмет 7: . 1. Железнице Млшла | П Грађење путова 9. априла Ш. Хидротехн. грађевине 10. априлај _ ТУ. Грађење мостова У. Зграде за саобраћај и трг. 11 АВРНАО | Држав. и техн админ. 12 УП. Енциклопед. машинства. РА АЕ Регулисање вароши

Иепитиваће

Испитује Милутин Ј. Божић. | Заменик иленко Турудић.

Испитује Н. Стаменковић; зам. М. Ј. Божић. М. Туридић; » М. Ј. Божић,

» Св. Поповић, П. Ј. Џоповић,

~ П. Ј. Поповић; к Св. Поповић; >

» М. Руридић. » Св. Поповић;

55 А. Стевовић; 5 П. Ј. Поповић;

пП, За Архитекте . а.) Писмеми испити: |

2. априла. Пројектовање јавних 4, » » 6. » »

грађевинн.

пољопривредних и приват. грађевина. из унутарње декорације зграда.