Српски технички лист

__ 44 —

болесничких каса, које дају и веће удобности и већу обезбеду при боловању, код којих се „улаже 4:31 до 6", само ово није обавезној. Од ових улога треба да се покрију издаци а греба да се спреми и фонд, који би требао да буде најмање толики, колики су целокупни издатци за 3 године. Кад се утврди једногодишњим издатцима, да је уплата мала и не достиже да покрије редовне издатке, онда се може и повисити предвиђени улог, пошто већина чланова одобре повећавање гласањем. 3. За време боловања не плаћа се улог 4. Послодавац је и обавезан и дужан да полаже целокупни улог или уплату, али, њему је слободно да од зараде обезбеђенога одузме онолико колико је предвиђено да осигураник сам плати ('в од целокупне уплате). 5. Уплата се врши недељно, а најпростије тим начином, што се сваке недеље у радничку књижицу обезбеђенога прилепи нарочита марка, која се купује код свију пошта, Управу и надзор врши нарочито од чланова изабрани савет у појединим местима срезовима, ји окрузима под државном кон-

тролом.

Б. Обезбеђење у несретним сучајевима (у случајевима злог удеса)

И под овај начин обезбеђења морају и дужни су да ступе готово сви они, који су предв иђени и за обезбеђење у болести, само што је за ово обезбеђење круг обезбеђеника још више проширен, јер у овај ред обезбеђеника улазе сви они, чија годишња плата или зарада не прелази 3000 марака. Иначе сви прописи за чланове и овде важе као и за обезбеђење у болести, и овде има особа који безусловно морају бити обезбеђени, па ма колика им била плата или зарада, а има и таквих, који постају обезбеђеници за несретне случајеве само онда, ако им зарада или плата не прелази 3000 марака, то су“т. 3. обезбеђеници под условом. Подела између обезбеђеника безусловних и'условних изведена је према занимању онако исто као и код болесничких обезбеђеника. Сем тога има обезбеђеника и таквих, који у овај ред спадају на основу извесних одобрених и потврђених статута и правила; а и таквих који имају права да захтевају да буду осигурани за ове случајеве — у главноме све онако као и код обезбеђења у болести.

Према природи послова на којима ради обезбеђени, т.ј. према опасностима које се дешавају на тим пословима и обезбеђеници су подељени у више категорија — у 12 класа.

Према закону о обезбеђењу у несретним случајевима обезбеђени добија, за случај да каквим злим удесом постане неспособан за рад, такву обезбеду, каква приличи његовом пређашњем стању, а исто тако је обезбеђена и породица, ако обезбеђеник плати животом при каквом несретном случају, у каквој злој коби.

Да би се искључило свако расправљање и евентуалне судске парнице, закон је предвидео, да се обезбеда за несретне случајеве издаје одмах без икаквих обзира, да ли је несретни случај наступио услед околности које се нису могле предвидети, или је он наступио кривицом послодаваца, кривицом надзорних органа, или чак и кривицом самога обезбеђеника, кога је задесила зла коб. Кривцу се за ове кривице суди и може судити по кривичном закону, али оштећени добија обезбеду. Овим се тежило, да се обезбеђеноме зајемчи обезбеда; а да она — услед разних судских распра — не дође сувише доцкан, кад већ пропадну сви они, којима је требало помоћи, како се по кад што и дешавало пре ове: законске одредбе.

У новије доба се осећа тежња, да се у оваквим случајевима обезбеђенику не даје један део његове дотадање зараде или плате, па ма то било и знатно више од половине, већ да се њему или његовим наследницима даје цела зарада или плата паи више, у ко лико је дотични обезбеђеник стварно и оштећен, како у погледу на његову дотадању зараду, тако и у погледу на његову будућу каријеру. Према садашњем стању овога начина радничкога обезбеђења, обезбеда је нормирана према томе: да ли је обезбеђен у дотичном несретном случају само повређен или је смртно повређен. За случајеве да је обезбеђени само повређен нормирана је обезбеда према томе: да ли та повреда повлачи само привремепу, делимичну или сталну неспособност за рад и привреџивање. Обезбеда у несретним случајевима зове се и инвалида, а пре-

ма горе наведеном инвалида може бити стал-

на и привремена.

Ако привремена неспособност не траје више од 13 недеља, онда се обезбеђенику не издаје инвалида, већ обезбеда у болести, само што се та обезбеда повећава почетком пете недеље. Инвалида се почиње издавати тек почетком четрнајесте недеље после несретног слулаја, и онда обезбеђеник добија:

а.) Бесплатно лечење (лекара и лекове),