Српски технички лист

РО

Како је матица Тимока а и Грезанске реке доста удаљена од тунела, то је на овоме месту вода тиха те нема никакве бојазни да може порушити овај вештачки усек, који не би чак требало ни осигуравати каквим јаким и скупим осигурањима.

Варијанта у Малом Извору пројектована је из ових разлога.

Постаја у М. Извору постављена је од Км 774-750 (улазна скретница до Км. 78+150 (излазна скретница) Дакле предвиђена је дужина од 4000м Прелом нивелете је у самој улазној скретници на Км. 774750 а одмах се нивелета пење са 4'%/«, од станице односно спушта ка станици.

Излазна скретница се налази на Км.78+150

а на км. 78--185.) почиње кривина са В=400%м.

Како пак дужина постаја, по усвојеним типовима за ову пругу износи 500 м дакле за 100,м дужа него што је по ђенералном плану, то се ова постаја не би могла сместити на пројектованом месту јер је улазна скретница на самом прелому нивелете, те би се постаја морала продужити у другом правцу за свих 100,%М.

Ну, како до излазне скретнице на 35,50м настаје кривина са К==400 ом, те би се морала излазна скретница поставити за 64.50м у овој кривини.

Једна је такође знатна незгода за ову станицу још и та, што је станица постављена својим задњим делом за 100,00 м. у наносу који таложи поток Стрчикрак са брда.

Можда је овај поточић био тих и безопасан онда, када су рађени ђенерални планови, али се из ових планова види, да је још тада таложио материјала. Сад пак после 15 година поточић се толико раширио и своју моћ толико повећао, |да је нанео силан материјал и то не само песак и шљунак, него и крупније камење, које достиже величину до 0.02 м“. Он је сада захватио толико простора, да траса обележена по ђанералном плану, иде посред наноса. Кад би се пруг: усекла на овоме месту, прва би је бујица засула. Ако би пак прешла насипом, знатно би се повећали трошкови грађења, и опасност засипања, не само пруге, него и станичне зграде, не би се могле отклонити.

Због овога дакле пруга је помакнута са свим у равницу, где нема ни трага од овога наноса, а нивелета је толико издигнута, да јој вода из Тимока не може нанети никаква квара, и ако једним делом лежи у инундацији Тимока.

Како је пак сама станица била доста удаљена од села М. Извора, јер је центар села (око 300 домова од 320, колико има свега) поглавито код км. 76 + 000(250 домова) и код км. 76 -– 700 (око 50 домова) а станица ј= била пројектована код км. 77 + 750 (почетак), то се је при пројектовању варијанте имала и та околност у виду.

Дакле овом варијантом постигнуте су ове добре стране. |

1) Њоме се са свим избегава опасност по пругу и станицу од наноса, који сноси са брда и таложи поток Стрчикрак на км. 78 + 100.

2.) Станица неће бити у наносу као што је по ђенералном плану, него ће бити на месту потпуно сигурном у сваком погледу.

3.) Пројектована постаја, по ђенералном плану, удаљена је била од села М. Извора два км, док међутим сада пројектована станица находи се код центра самог села.

За остала села, која су у близини села М. Извора, такође је удобније да је станица на овоме месту.

Село Селачко граничи се са М. Извором, а силазе два пута до везе са окр. путем, па дакле и са пругом: један код км. 72 + 700 други код км. 73 + 600 те ће се и Селачани користити овом ста. вицом за Зајечар.

Исто тако и села: Врбица, Мориновац и Боровац долазиће на ову станицу, јер њихов пут којим сада иду у Зајечар или Краљево Село пресеца трасу код км. 75 + 900, а други код км. 76 + 050.

Једино би било село Заграђе у близини старе постаје, али оно иначе силази у Вратарницу, пошто је преко Тимока и пошто у Вратарници имају и моста.

Х. Предралун.

Предмери и предрачуни за поједину врсту радова рађени су по обележеној траси, по новом уздужном профилу и тачним скицама за објекте, које су скице израђене такође по новом уздужном профилу.

Како се хтело да се држи лицитација још почетком 1909. год а детаљни пројекти нису могли бити готови, то наравно ни предмери ни предрачуни нису могли бити израђени на основу детаљних пројеката.

Предрачун израђен на овај начин изнео је за ову секцију, дакла за 22 км. дужине 1400 000. —

На лицитацији која је држана 14. маја 1909 год. а за обе секције уједно т. ј. за целу пругу од Зајечара до Књажевца, попуштено је од предрачунске суме 30.509/.

И ако су предрачуни рађени на основу уздужног профила и скица појединих објеката, без сондажа тунела и већих мостова, ипак кубатура појединих радова између предмера и дефинитивног 0брачуна не може много варирати за ову секцију, изузимајући случај, ако се не иде нарочито на то, да се предузимачу да могућност, да добија вишкове у непотребним радовима, за које је већа цена, што неће бити ни први, нити пак усамљен случај.

(наставиће се)