Српски технички лист

— 234 —

Из овог прегледа види се, да се железнице уског колосека: саксонске, румунске, д. аустриске и мађарске под 7, 8, и 9, експлоатишу економично, док остале, а међу њима и наша Младеновац— Аранђеловац, троше више но што зарађују. У 1908. год. на Аранђеловачкој прузи потрошено је 102:0 д. да би се зарадило 100 динара.

Према томе треба гледати да нашу експлоатацију доведемо у стање рационалне и економичне експлоатације, те да трошкови буду много мањи од данашњих.

А да би ти трошкови били што мањи потребно је:

1. Да редовни возови буду за мешовит саобраћај т,ј. да се путници и роба транспортују једним возом и да број редовних возова буде што мањи,

2. Возно особље, које прати воз, треба свести на најмањи број, тако да у возу буде само: машиновођ, ложач и в.д возовође, који ће вршити и дужност кондуктера. У станицама где се денчана роба товари или истоварује в. д. возовође би био дужан са ложачем да робу утоварује и истоварује,

Кочничари на возу потпуно су излишни, зато, што су сви вагони удешени за аутоматско кочење воза, те машиновођ може са локомотиве да кочи цео воз.

Тако исто прегледачи кола су непотреб. ни, а њихову дужност треба да врше машиновође и то: на пругама дугачким 50 до 60

км. преглед кола би се вршио у полазној и крајњој станици, а на дужим пругама још и у некој међустаници, где је дуже задржавање.

3. Надзор над свима егзекутивним гранама на једној прузи треба поверити једном чиновнику, тако, да овај има целу службу под собом, да је одговоран пред дирекцијом и да само он води преписку са Дирекцијом и оделењима.

4, За шефове у главним станицама треба постављати само саобраћајне званичнике, а никако чиновнике са великим платама, јер је на тим пругама и саобраћајна и комерци: јална служба упрошћена и није у вези са директним саобраћајем, те зато нема потребе за службенике са већом школском спремом.

На осталим станицама, према важности станице, дужност шефова станица имали би вршити : надзорнипи станица, возовође, магационери, кондуктери, надзорници пртљага, десетари и скретничари. На тим станицама скретнице треба да су закључане, а са њима по потреби да рукују в. д. шефова, возовођа и ложачи,

Скретничари због једног или два воза дневно у сваком правцу, вису потребни.

Још би пробитачније било кад би се место сталних службеника узели агенти (трговци, кафеџије, општински органи) који би

| на један сат пред долазак воза морали бити

на станици, као што је то на саксонским

' железницама. а за свој труд добијали или

месечну награду или би им се за сваку от-

прављену односно приспелу пошиљку плаћа-

ло по прописаној такси. Нарочито општински органи могли би се врло корисно за овај циљ

· употребити, тако да поред општинске служ| бе врше и дужност шефа станице, а да ста-

ница у исто време служи и као поштанска зграда.

На саксонским железницама агенти немају сталне плате, већ добијају награду; тако: за сваки пун вагон плаћа им се 1 марка, за денчане пошиљке до 100 гр.5 фенига, за говече 20: фенига, за угојену свињу 10 фенига, за ситну стоку 5 фенига.

5. Чуваре пруге не треба постављати, а њихову дужност да врше раденици и десетари из секција за одржавање колосека. На саксонским железницама долази на 3. километра дужине један раденик, који врши дужност и чувара пруге, а на сваких 12 км. по један десетар.

Ове раденике п десетаре употребљавати само и једино за оправку и чување пруге, а никако да раде по секцијским и станичним баштама и на сађењу и неговању воћа поред пруге

Бранике код прелаза не би требало намештати, па дакле ни затварати, с тога, што је брзина возова мала до 30 км, на сађа 0 собље је дужно са машине давати сигнал и скретати свету пажњу на долазак воза.

6) Дужност чувара водоцрпа да врше у крајњим станицама сами маљиновођи, пуштајући пару из локомотиве у пулсометер; у међустаницама, где има скретничара треба их обучити да могу воду помоћу парног котла и пулсометра црпсти, а где скретничара нема имале би ложионице да шаљу повремено браваре, ради црпљења воде у резервоаре.

На станицама где се узима угаљ, да се не би постављали нарочити раденици, треба да је дужност свега особља на возу, као и скретничара да товаре угаљ на машине и да послужују водоцрпе.

Пруге уског колосека у саобраћају и у грађењу и то: Забрежје Ваљево, Младеновац— Лајковац _ Сталаћ — Ужице и Параћин — Зајечар, биће око 414 километра, са неких