Српски технички лист

-— 236 —

онда се видело да прилази нису подесни. Париска штампа напала је железничко друштво а за тим је одмах и полицијска управа поставила захтеве за безбедност путника. Тражила је да се степеници осветле електричном светлошћу чији је извор независан од електрике за вучу возоза и још неке поправке а поред тога тражила је од друштва да јој за 21, месеца одговори: како би се могли прилази прекројити те да буде могућно да путници силазе на два независна степеника.

Резултат је свега тога да сад сви прилази имају по једну лучну лампу за сигурност. На тој лампи написино је „Зогће“ (излазак) што даје могућности да се публика спасава приликом какве несреће и у случају да се угаси електрика за вучу возова која даје струју и за редовно осветлење. Она мудра наредба која постоји за позоришта, да поред обичног осветлења мора бити још и ре зервног, вреди и за ове прилазе. Поменут пожар возова још је при том показао да и та резервна светлост треба да буде електрична јер само електрична светлост сија и онда кад наиђу гасови од жара који би сваку другу светлост угушили. Зато се сад сви прилази и све подземне станице снабдевају великим светиљкама које на себи носе натпис и ознаку правца за излазак. Ове лампе добијају струју из варошког осветљења, дакле независно од струје за покретање возова. Пре тога је за сигурност осветљења био удешен акумулатор који ба давао струју за осветлење за случај прекида струје за вучу, али се показало, приликом пожара у тунелу близу станице Реге Гасћаће да то не ваља, јер је акумулатор сагорео и светлост се угасила,

Прилази ка станицама израђени су ванредно просто а при том су истакнути и видљиви. Готово ни у једној вароши на свету нису за истицање прилаза употребљена тако, на први поглед, проста срества. А да су она довољна доказује ороман саобраћај на појединим станицама. Чак се и странци врло лако нађу чим иоле проуче те просте грађевине.

На прузи број 1. вршени су сви могући експерименти и прибирано је искуство. Ту има три врсте опреме ових прилаза, а на осталим пругама задр-

жато је само оно што се показало најпрактичније. (настивеће се) ЈЈ.

Утуства за деоничне инжењере.

Грађевински Дневник и Грађевинска књига

Са доласком г. Кирила Савића, са катедре Универзитета за шефа Управе за грађење железница настао је, ако не нов, оно свакојако у многоме промењен правац у дотадашњем раду Управину Многе су ствари измењане, много што шта је прерађено; многе су новине унесене. Ћ

за многе, опет,

Тако на пример, Условник за грађење железница из основа је прерађен; инспекције, раније формиране па укинуте, поново су образоване, истина овај пут не са седиштима у појединим местима на оним пругама које се граде већ са седиштем у Београду. Потом разнолики унутарњи односи између појединих одсека управиних, њезиних надзорних органа с једне и предузимача с друге стране, дотле или недовољно одређени или никако и не обележени, сада су у многоме јасније и боље прецизовани. Трасирање нових пруга, најзад, није више посао Управиних, државних, инжењера већ инжењера — предузимача ит.д

Многе од ових измена несумљиво је потреба изазвала: оне су управо резултат дотадашњег искуства на грађењу наших железница: многе новине, пак, донеће без сумње, жељене користи; будућност ће да каже свој суд. Али једно је ван сваке сумње, а то је, да је, за релативно кратко време, урађено и многог и доброг.

Мени је, у томе, у истини интезивном, раду пало у део да израдим Улуство за деоничне пнжењере заједно са Упустшвом за вођење грађевинског дневника и Грађевинске књиге. Ја сам тај посао, према својем најбољем знању и умењу, израдио и он је сада пред читаоцима Техничког Листа очекујући њихова суда. Тај суд. био повољан или не, ја очекујем не са зебњом већ са радошћу јер знам да ће, у сваком случају, донети користи општој ствари, а то је и све што желим.

Најзад да напоменем да су сва ова упуства у главном резул ат мога искуства и мојих забележака допуњених и корегованих саветима мојих старијих, којима, за то, нека је и овај пут срдачна хвала,

УПУСТВА

за деоничне инжењере изРАДАО Милош П. СТЕФАНОВИЋ.

Деонични инжењер. у својој деоници, непосредни је представник Грађевинске Секције, односно Дирекције, према предузимачу с једне и према приватнима, општинској и државној власти, С друге стране.

(Он, као такав мора увек имати пред очима циљ који се има постићи, а то је да се, у оквиру одобренога пројекта и новчаних средстава за послове у његовој деоници, грађење изврши солидно, по техничким условима и у релативно одређеном року, не дајући, при томе, предузимачу пралике за разнолике и често оправдане рекламације.

Исто тако, деонични инжењер, мора, с обзиром на горе истакнути циљ, водити брижљива рачуна о том да се, без разлога, не штете имања приватних лица и без основа јаког не доводе у питање њихова раније стечена права.

Деонични инжењер, да би одговорио своме задатку, дужан је и пре него само грађење отпочне, да се. до најмањих ситница, упозна са теренским и другим месним и личним приликама од

утицаја на само грађење. Ова сазнања, скопчана са добрим познавањем општих и техничких услова за

извршење радова, имају да послуже деоничном инжењеру једином водиљом у његову раду, увек смишљену и прорачунату на последице које могу наступити по напредак грађења.