Српски технички лист

— 355 —

нашем техничком факултету дата је мени, и још тројици другова, идеја о праву на непосредно полагање државног техничког испита. Разлог је био наш одличан успех на стручном испиту.

Добивши са разних страна уверење, да ћемо, према садањем закону о државном испиту, само добити ако га одмах полажемо, ми смо то усвојили и узели домаће задатке. Месец дана по томе дошло је до нас мишљење једног старијег колеге, да на полагање држ. испита немамо права, јер немамо одличан успех и на припремном испиту. Ми нисмо хтели двоумити. Потражили смо одмах обавештења код неких чланова испитне комисије. Добивени одговори били су за нас толико позитивни, да смо без сумње могли наставити започети рад на задатку. Жртвовало се и од службе и других послова, да би се са задатком што пре свршило. Узгред само по упуству истих, поднели смо испитној комисији молбу, да нам се то питање реши.

Двадесет дана по поднесеној молби испитна се комисија састаје, решава и нама се саопштава, да је комисија мишљења, да нас на испит не треба пустити. Наше је изненађење било велико, јер нам ранија обавештавања нису ни мало дала повода, да мислимо о негативном одговору. Објашњења, која смо по томе решењу добили, ослањала су се на заком о Министарству Грађевина и закон о Универзитету.

О томе члан 23. !. став закона о уређењу Министарства Грађевина (1898. г.) гласи: Право на полагање овог (државног техничког) испита имају сви они техничари, који могу бити подинжењери или подархитекте по овом закону.“ —

А члан 19, [. став истог закона гласи: „Подинжењер или подархитекта друге класе може бити онај, који је свршио са одличним успехом технички факултет на Великој Школи или истог ранга техничку школу на страни или који поред свршене техничке школе са врло добрим или добрим успехом има најмање једногодишњу одличну праксу.“

Члан 15. Уредбе техничког Факултета гласа: „Слушаоци, који положе дипломски исцит, стичу право на диплому, којом се потврђује њихова теоријска спрема за струку, коју су изучавали — а члан 19. [. став „Дипломски испит дели се на: 1) припремни и 2) стручни.“

Овде наводимо, да штампани бланкет наше дипломе с Универзитета садржи, поред података о рођењу и времену школовања

на Универзитету, још и општу оцену са припремног и општу оцену са стручног испита.

Из свега овога протумачено је да: свршити технички факултет с одличним успехом значи свршити оба дела дипломског испита, и 1) припремни и 2) стручни — са одличним успехом, или бар имати аритметичку средину одличну. Те услове нико од нас четворице није задовољавао, те смо сви и одбијени од полагања државног испита.

Са оваквим комисијским мишљењем наше је питање пола решено. Друга, важнија половина решења одобрење и потпис, у власти је г. Министра Грађевина.

Ми не можемо да верујемо, да Г. Министар неће потписати то мишљење. Ми сенећемо позивати на ранија обавештавања, која су била нетачна, на обећања која се нису испунила, ни на време изгубљено око задатка. Нећемо се позивати ни на неправду — како већина из комисије назива тај акт — која нам се чини. Хоћемо само да истакнемо, шта је учинила комисија, чију половину чине професори Универзитета, са нашим Универзитетом. Ако то тумачење закона буде и потписано од Г. Министра, онда и онај техничар, који код нас положи стручни испит са одличним успехом, има да буде 1 год. цртач (ради праксе) и, по новом закону о жељ. дирекцији, најмање 3 године подинжењер ! класе, — свега 4 године — да би постао подинжењер ! кл. Међутим наше колеге са добрим успехом, ма са које немачке технике, па чак и они, који морају да полажу још и државни испит, имају права по зак. о уређењу Мин. Грађевина (1898 г. члан 19., 11 став) да добију за подинжењера 1 кл. Пуне 4 год. ми смо уназађени и ако смо свршили школу, која је по наставном плану истоветна са већином немачких техничких школа и успехом бољим од већине оних, који из тих школа долазе. Чланови комисије то знају боље, јер дипломе свих ових пролазе кроз њихове руке.

Поводом онаквог решења нама је ради утехе казано, како су истовремено са законом о Универзитету биле предложене и измене у закону о Мин. Грађевина којима би се ми изједначили са друговима страних школа. Те измене нису ни изнете пред Народну Скупштину. Кад то није било, мислимо да смотим пре имали права надати се, да ће се о томе водити рачуна и да се неће допустити да ми на леђима изнесемо неуспеле законске измене. (ООслонца у закону имало је.