Српски технички лист

— 357 —

Ми смо досад имали прилике да на председничкој столици општине Београдске видимо врло истакнуте, у појединим политичким партијама „јаке“ људе и техничаре и нетехничаре, ал смо на жалост досад доживели све саме негативне резултате:

Можда смо ми сви недовољно културни, па нам зато ни најбољи председник не може помоћи; а можда досад нисмо били срећне руке у избору председника. Тек засад стојимо с напретком Београда готово још на почетку. Зађите на сред Теразија у поједине кафане па ћете без ичијег упуства врло лако наћи извесна места. То је довољно да даде карактер целе вароши. У окрајке варошке не треба ни залазити. Погледајте колоне раденика који „чисте улице“. Видећете групу од 15 раденика. Ја сам стајао и посматрао рад једно 15 минута и знате ли шта сам запазиог Од петнаест гртала, метала и лопата само по три раде а у осталих су држаљице усправљене као бајонети кад војска држи пушке „к нози“.

Кад погледате стадијум садашње регулације вароши, видећете да ни ту нема ни реда ни система.

Канализација је започета а не довршена.

Катастар је започет а недовршен и Бог зна кад ће се довршити.

Према свему овоме можете судити с каквим ће се тешкоћама имати да бори нов председник наше општине.

Нама изгледа да је још понајтежи задатак који ће имати да реши председник од рада и енергије: поправка досадашњих погретака. Да наговестимо шта мислимо.

Кад се отпочело било с регулисањем Београда радило се поред плана без програма. Некако се веровало да модерна варош треба да има широке улице, па било потребе или не било. Шпартале су се улице сразмерно велике ширине. Нико се није погрудио да бар приближно сазна саобраћајне прилике и неприлике и да о том прикупи ма и најприближније податке. Зато у Београду данас имамо широких улица врло стрмог нагиба где дневно прођу или не прођу по троја четвора кола. А коловоз је широк да се одједном могу мимоићи по два трамваја и по троја четво-

ра кола.

Последица тако погрешне регулације изазвала је оскудицу у калдрми а сад може да учини, да Београд за саму калдрму изда толику грдну суму да је неће моћи поднети и неколико покољења,

С друге опет стране слична појава.

Канализација Београда пројектована је и извршује се на таквим принципима као да ће Београд кроа неколико година постати варош с милиуном становника. Угледали смо се на најбогатију Немачку варош, на Франкфурт на Мајни, где има више милиунар но што има у Београду механа и пивница, а њих је хвала Богу доста у Београду. Треба само замислити како ће дивно изгледати на новом селишту кад се буду увеки нужници „Империјал“ тамо где ће сам нужник коштати више но цела кућа.

По једном површном предрачуну једног инжењера из канализационог одсека само спајање кућа с каналима у Београду коштаће приватна лица око 10000 000 динара. То с главе на главу износи према садашњој популацији 125 динара. Може ли то поднети Београд. Катастар Београда израђује се тачно и

| савесно али тако да наши инжењери постижу

далеко већу тачност у премеравању но што је постигнута иу једној вароши на свету. И та толика тачност ће да нас кошта пара. Ис-

"тина ми се Срби радо парничимо не за педаљ

земље већ за цол, као што је то показала она чувена парница око имања на Теразијама

|и једна слична парница у Пожаревцу, али што

је много много је. Не треба ићи у крајности. а није било неколико људи свесних и

| отресних у општинској управи пре дваестину

година не би смо имали ни калимегданског парка. Садашњи су људи и то почели кварити, Кад сте пре годину дана погледали из Кнез Михајлове улице у парк морали сте стећи уверење да је тај парк дивна шума. Сад још видите крај и чини вам се да би човек могао прескочити ту уску траку шуме само ако се мало залети.

Дакле ето видите, из ово неколико примера јасно је, да ће нови председник Београдске општине, ако правилно схвати сдоју дужност имати у првом реду да поправља старе омашке, старе погрешке.

А поред тога» Да и не говоримо!

За толики посао тако деликатне природе није довољан ни цео век једног човека а камо ли две године председниковања.

Па шта да ради нови председник» Да ли да узвикне као војвода Рајко: „Шта ћу себи а шта ли ћу Срему, а шта ли ћу у Срему Турцима,“

Историци веле да је највећа заслуга старог Пруског краља Виљема потоњег Немачког цара била у томе што је умео да прикупи