Српски технички лист

— 295 —

радио на трасовању железнице од (Сталаћа на Мокру Гору, од Београда ка Обреновцу.

Кад је отпочела периода грађења нових железничких пруга, Миливоје је у скоро са чином инспектора заузео важну и одговорну улогу једног од првих руковалаца радова на грађењу, а од 1908. године место помоћника начелника одељења.

У своме приватном животу покојник се одликовао нежношћу свога срца не само према својој родбини, већ и према ближњем, друговима и пријатељима.

Љубав и пажња према његовој мајци може нам послужити као пример за углед синовље љубави.

Кад су прераном смрћу својих родитеља његови сестрићи остали сирочад, он је заменио место њихових родитеља и старао се да их изведе на пут.

Ожењен, за тим, он је, од љубави и брига према својој жени и деци, створио виши култ, којим је испунио дане свога живота.

У његовом великом срцу нашли су једновремено места и његова жена, деца, стара мајка, брат, сестрић сви су уживали љубав тога ретког човека.

Велика његова љубав према својој родбини и породици није умањила његову љубав и преданост његовоме послу и позиву. Неподељено је и једнодушно мишљење свију, да покојник може послужити као пример преданости к послу, ретке савесности, неуморног радника.

Покојни Миливоје није био прост чиновник, који је канцеларијско време посвећивао повереном му послу.

Он је своме позиву посветио своју душу, своје срце, своју спрему и цео његов живот и цело његово време дало се у непрекидној бризи за своју породицу, родбину и његовом раду.

У светој служби покојник се одликовао разборитом одлучношћу, строгом праведношћу и примерном савесношћу. У нашем, злошћу и злобом отрованом јавном животу, не могу се ипак наћи ни једна уста која би смела и могла изрећи ма и најмању сумњу у честитост и исправност покојника,

Као највишу награду за свој неуморни труд покојник није тражио у шумном признању са стране, у одликовањима и истицању, већ у своме унутарњем сазнању да је добро и савесно одговорио својој дужности.

Данас кад су људи са оваким душевним особинама најређи, а у исто време и најпотребнији, незаменљиви губитак Миливоја мора пасти тешко на срце сваком коме је мио напредак ове сироте земље.

Па зашто је провиђењу било нужно да нас тако силно уцвили отржући прерано из наше средине овога ретког човека и радника2

Ну, нама су непознати путеви провиђења и ми не смемо на њ роптати. _

Треба савладати превелики бол и у ње му самом тражити утехе, јер ћемо је једино ту и наћи.

Да покојник није био оно што је, ми га не би овако жалили и оплакивали, не би осећали овако ону празнину која је међу нама створена његовом прераном смрћу. Његов се живот брзо угасио само зато, што га је покојник не штедећи трошио за благо своје породице, на напредак ове земљекоју је он безгранично љубио. |

У своме кратком животу он је успео да учини више него многи за време свога дугог живота. Он је својим животом створио угледан пример коме сваком треба следовати.

(Ожалошћени његовом смрћу сакупили смо се дага отпратимо до вечите куће и да му тиме одамо пошту, коју нисмо могли да му посведочимо за време његова живота.

На његову гробу зарецимо се, да ће успомена на њега остати права и свежа у нашој души и да ће светао 3 ја његов помен мећу нама.

Мир пепелу његовом.

ПРОДУНЊЕ РАДОВА МЛ ХАНАЛАЗАЦАЈИ БЕОГРАДА,

Као што је познато, Општина Београдска била је принуђена, да извршење канализације отпочне из зајма (од 10000 000, дин.), који је пре неколико година због“ великих техничких радова направила код наше Управе Фондова .