Српски технички лист

— 940 —

састојао се из 7—8 сантиметара дебелог слоја бетона од туцаних комадића цигаља и горњег слоја од 2—3 сантиметра дебелог слоја малтером начињеним са ситно истуцаном опеком и најзад горњег премаза малтером од врло ситно туцане ц“гље тако углачаног да има црвеникасту боју опеке. На оштрим превојима извршивали су спој луком великог полупречника.

Ови малтери сигурно показују највећу отпорност термичкој дилатацији н контракцији, те према томе најмање испрепуцају. Било би чудно да су их Римљани употребљавали тек онако и не знајући њихове особине.

Практички закључци. На завршетку ове студије било је неизоставно потребно да се поставе правила изведена из теорије и праксе, те да се конструктерима пружи могућност да се избегну ова унутрашња напрезања које изазива температура и која су упропастила грађевине склопљенс и израђене, како изгледа беспрекорно.

То је учинио Г. Реп. Пре свега препоручује сасвим природно да треба избегавати велике масивне монолите ако нису неминовно потреби према природи саме грађевине. Затим даје ова општа упутства за случајеве да се ти велики монолити не могу избећи.

Термимка рецепцивост зидова (способност за пријем топлоте). Добро је, пре свега, при изради пројекта, да се за еваку грађевину тачно одреди колику температуру може примити која грађевина, другим речима: већа или мања могућност да маса зида прими или изгуби топлоту услед спољних "утицаја. Ова термичка способност :азиси у пракси од многих чинилаца од којих су најглавнији: природа околине у непосредном додиру с грађевином и њен положај према топлотним изворима пространство површине која прима и апсорбује; у односу на масу зида. Идеално би било кад бисмо могли тачном математичком анализом одредити промену температуре у зидној маси као функцију промене спољне температуре. А кад то неможемо онда нам довољно упутства за примену појединих мера предострожности дају : студија положаја зграде — колико је изложена упливима температуре број изложених површина и маса зида.

Избор материјала. Најкориснији је начин за обезбеду да се брижљиво одаберу елементи који ће сачињавати масу зида. Од тих елемената једни имају одбранбени карактер како противу деформација које материја трпи тако и од напрезања као последице ових деформација. · Карактеристично је код ових материја слаба вредност коефицијента термичког ефекта састављеног из коефицијента термичке дилатације и модула еластичности дотичне материје. Од свију елемената који чине састав зида-

печене земље се одликују малим коефицијентом термичког ефекта а тврдо камење нарочито, стари кречњаци и пешчари који су у Белгији у употреби имају коефицијенат термичког ефекта двадесет и четири пута већи но што је тако подесни коефицијенат опеке. Али и спојна грађа упливише на отпорни карактер противу термичког рада код зидова. Малтери нарочито код грубих зидова чине готово трећину зидне масе. Кречни малтери имају што се колоричког ефекта тиче најбоље особине, они се најмање деформишу и изазивају најмања непрезања; у том су погледу далеко бољи но цементни малтери. Могло би се чак мешајући у креч елементе противне термичком раду, додајући ситну опеку место песка који чини главни скелет малтера, т. ј. враћајући се на формулу црвених малтера старих римских грађевинара, подесно модификовати особине кречних малтера појачавајући им особину противу термичког рада.

Вулкански трас сличан трасу са Рајне чија је употреба донесена из Холандије и срећом се одомаћила у Белгији, има такође услед своје сродности с печеном земљом особине противу термичког рада. Према томе биће малтери од креча, траса и туцане опеке да имају поред јаке хидрауличке особине још и нарочиту отпорну моћ противу термичке акције. У случајевима где је потребно брзо везивање малтера, било би умесно употребити малтер од цемента и туцане опске или цемента, траса и туцане опеке, који би ипак, према обичним малтерима од цемента и песка, имали одличне особине Види се дакле, да грађевинар може према потре бама удесити читаву скалу малтера разних карактера и разне олџорне снаге али који имају сви заједничку карактеристику, да имају релативно мали ксефицијенат термичког рада и који су подесни да спрече или бар да сведу на што мању меру штете услед температурне промене. Шта више, за случај да није згодно употребити опеку из макаквог техничког или економског разлога, могло би се увек прописати да се зида с дебелим спојницама (фугама) и прописати минимум малтера који се мора употребити на кубни метар зида, како би се избегло узајамно укљештавање тесаника као елемента који у зиду има највећу дилатацију.

Стпојнице % далатацију шупљине за попуну. Као најприродније средство и најближе памети за предохрану јесу спојнице за дилатацију које треба брижљиво уметати; о томе готово не може бити спора. Али код загата, код латералних зидова шлајза таквих фуга не може бити, с тога г. Реп! препоручује или да такве зидове зидамо зими да би се препуцавање услед контракције (али у том случају се ризикује да настуле опасне компресије у зидној маси лети) или ако нема бојазни од компре-