Српско коло

Стр. 8.

СРПСКО коло

Год. 1ј|.

брату Јовану. А он се покалуђерио и примио име Максим. Он је сазидао садањи богати српски манастир Крушедол у Срему и умро 1516. године. Млађи брат деспот Јован обдарио је Крушедол великим имањима. Јуначки је бранио Купиново и Беркасово у Срему- од Турака и умро 1502. године, прије смрти владике Максима. Максим му пренесе тијело у Крушедол. И Максима и Јована прогласила је српска црква за светитеље, те првог слави 18. јануара а другог 10. децембра по старом календару. Тако је српска црква уврстила у ред светитеља читаву ову поштену, добру, побожну српску породицу.

Не ваља губити вријеме. — Српска народна песма. Зима прође, а прољеће дође, Птице поју, цветају ружице; Све се љуби, а време не губи ; А ти, злато, нељубљено драго, Време губиш, а мене не љубиш.

0 последицама казнене осуде. Један наш пријатељ из покрајине пита нас, да ли то може бити, да један опћински бележник помбћу свога кот. предстојника наједном не допушта ошитннару — редимо — Павлу Павловићу да дође у опћински одбор зато, јер се пре двадесет година потукао са својим друговима и био осуђен због злочинства тешке телесне озледе. Пријатељ наш каже још и то, да је Петар Павловић већ 7 година одборник политичке опћине, иначе човек угледан у месту, и што но наш народ каже, поштован од људи и од господе. Због овога на нас управљенога питања хоћемо да кажемо коју реч више о последицама казнене осуде Треба да се зна и то, јер у животу чешће долази, па чим човек више зна, више и вреди. Напредно време донело је собом и то, да човек, који погреши или учини какво зло може после издржане казне постати ваљан члан друштва, иа да му треба за то повратити сва изгубљена политичка права. Због тога су и донесени у Аустрији, у Угарској и у Хрватској-Славонији закони, који одређују, како и после ког времена од издржане казне стиче грађанин наново своја грађанска права. У Аустрији је донесен такав закон већ г. 1867., у Угарској г. 1878., а у Хрватској и Славонији 10. јуна 1890. Овај ћемо пут говорити о закону о казненим последицама у Хрватској и Славонији, јер је Петар Павловић из Славоније,. а осим тога морамо рећи и то, да је у свима тима законима у Аустрији, Угарској и код нас дух закона исти, одређења законска или једнака или врло слична. У закону хрватско-славонском од г. 1890.. каже се најпре, какве последице погађају онога, који је због каква злочинства осуђен, па за таквога човека каже, да, како одређује чланак I. закона,

1) престаје бити члан заједничког угарско-хрватског сабора у Пешти и хрватско-славонско-далцатинског сабора у Загребу, даље престаје бити члан заступства жупанијског и опћинског, поротник и присежник; 2) губи активно право избора у споменута заступства,.то јест он не може бирати; 3) губи јавну, државну, земаљску или онћинску службу; -1) право на плаћу, пензију или милостињу као службеник или чиновник; 5) јавне наслове (титуле), који не прелазе на наследнике, академске степене и достојанства (докторате итд.), одликовања редовима и знаковима ове земље као и право носити одликовања страних земаља; 6) способност стећи за време, које закон одређује, права службе, одликовања као и пасивно правд избора, то јест да буде биран, (Чланак III. закона од г. 1890.) Са сваком осудом не само због злочинства, него и због прекршаја §-д. 460 (крађа мање врсти, која није злочин), §-а 461 (прмања проневерења и преваре) и §-а 464 (суделовање џ давање помоћи у такој крађи и проневерењу), означених у казненом закону, настају исте последице, које смо напред рекли код злочинстава. (Чланак IV.) Последице казнене осуде почињу онога дана, када је осуда постала „правомоћном". (Чланак V.) Сви злочини у овом закону о последицама казнених осуда нису једнаки, јер због неких злочина престају последице, чим казна буде претрпљена или се сматра претрпљеном због помиловања. Али кад се за таке злочине издржи казна, не враћају се сама од себе изгубљена права, него способност, да осуђеник та права може одмах на ново стећи. Такови су злочини ови: велеиздаја (§§ 58, 60 и 61 казн. зак.), злочинства сметања јавног мира (§ 65 кад ко наговара на узбуну или отпор против закона, наредаба, пресуда јавних власти), устанак, буна и тучња или погибељна претња против званичника или чиновника, кад су у служби, али само онда, ако се то догоди с разлога политичких, јер иначе последице трају дуже. (§§ 68, 69, 7 ј и 81 каз. зак.); јавно насиље против суда или друге које власти (§§ 76, 78 и 80), убијство у тучњи, кад се не може установити, ко је задао смртни ударац (§ 143 ставка 2.), исто као и код тешке телесне озледе (§ 157 ст. 2.), двобој (§§ 158, 163, 164), припомоћ дана злочинцима и војнику, који побегне из војне (§§ 212, 2.4, 217 и 220 каз. зак.), (Чланак VI.) За људе, који су осуђени због другог којега злочинства, а који у чланку V. (петом) нисмо споменули, или због којег прекршаја, које смо споменули у чланку III. престају казнене последице истом након овог времена: а) ако је кривац осуђен био због злочинства на казну робије од пет година и више, престају последице након 10 година; б) ако је кривац осуђен мање од пет година, престају последице након пет година;