Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 3.

њичени преслушавани многи сељаци, које није послије оптужио држ. одвјетник, па ни од њих се нико није хтио извлачити на туђи рачун, ма да су знали, да могу и они у тамницу. А тако и многи и многи свједоци. И кад се читало у оптужници, како је то „окорио и рђав народ", јер за 15 дана истраге ниси могао ни од кога ништа извући, што би кога теретило, мени је расло срце, смијао сам се и говорио у себи: „Красан је то, диван је то народ. Не боји се он прогона више, неће он да се кукавички, турајући браћу у зло, спасе од њих." Оптужени сељаци говорили су ми: „Кад сте ви господа, који нисте научени на зло, могли бити за Српство и вјеру у тамници, зашто не би ми, који смо очврсли у злу?" Сваки од оних оптужених, осумњичених и свједока изашао је из овог процеса још бољи и чвршћи Србин и човјек. То су постигли наши душмани. Дај Боже, да све, што против нас спремају, уроди оваким плодом, па нас ни бриге. А СрПСКОМ ратару Част! А дам Прибићевић.

0 диоби нокретнина земљишних заједница. II. Када главна скупштина свих овлаштеника претреса предлог о диоби једнога дијела заједничкога пашњака, онда увијек треба имати на уму, да је добро и корисно, ако преостали дио пашњака, који се не ће дијелити, остане у једноме склопу. Зато треба закључити, нека се међу овлаштенике подијеле најприје поразбацане честице, особито оне омање, које су расуте међу туђим приватним земљама и које осамљене леже уз цесте, гдје је трава запрашена, па је марва неће јести, и уз канале, гдје марва чини штету, одроњавајући при паши обалу и тако гатећи канал. Такве честице, док су власништвом земљишне заједнице, обично приоравају и уживају међаши, који често нису ни овлаштеници, те тако земљишна заједница има од тих честица само штету, јер мора за њих плаћати државни порез и друге јавне дажбине, а користи вуку други. Чим је створен ваљан закључак главне скупштине свих овлаштеника, одмах треба да главар у име земљишне заједнице (3. ставка § 34. закона од 25. IV. 1894.) састави молбу на кр. жупанијско комасационо као разгодбено повјеренство и да у њој по §-у 69. реченога закона наведе све разлоге, који оправдавају затражену диобу. Тој се молби мора приложити: 1., овјерени препис записника главне скупштине У којој је закључена диоба; 2., потпуни грунтовни извадак, 3., катастрални посједовни лист и 4., нацрт некретнина, које би требало поди-

јелити. Нацрт не мора бити бог зна какав; довољан је једноставан прецрт (копија) катастралне мапе, која се чува код опћинскога поглаварства, на прозирноме папиру или платну. Прецрт не мора начинити баш мјерник, него га може начинити и сваки иоле вјешт човјек, јер тај нацрт има само ту сврху, да из њега види виша власт, како лежи посјед земљишне заједнице. Ако је земљишна заједница већ уређена по закону, онда треба молби још приложи!и: 5., препис темељие књиге и 6., правилник. Напокон треба молби још приложити и 7., свједоџбу опћинскога поглаварства, колико марве имају овлаштеници скупа по врсти. Тако састављену молбу треба предати кр. котарској области , да и она по наредби кр. земаљске владе, одјела за унутарње послове, од 3. фебруара 1907. број 34.230 из 1905. дода молби своје мишљење о оправданости затражене диобе с народногосподарствене стране, те да је тако попуњену пошаље жупанијскоме управноме одбору, који ће је опет са својим мишљењем послати земаљској влади због одобрења скупштинскога закључка о диоби (§ 43. закона). Не буде ли никакве народногосподарствене запреке и не буде ли у правилнику одредбе, да непокретна имовина земљишне заједнице није дјелива за становито вријеме (1. ставка §~а 40. закона), одобриће земаљска влада створени гакључак главне скупштине о диоби и послаће све списе о тој ствари кр. жупанијскоме комасациономе као разгодбеноме повјеренству, нека проведе диобу. Ако је правилником одређено, да се заједничко земљиште може дијелити тек након измака некога времена а то вријеме још није истекло, онда може земаљска влада закључак о диоби одобрити једино, ако се у истој тој порезној опћини проводи комасација земљишта (2. ст. §-а 40. закона). Послије свега тога изриче кр. жупанијскокомасационо повјеренство одлуку: а., да је диоба на мјесту (1. ст. §-а 71. закона); б., гдје ће комасациони повјереник држати с овлаштеницима расправу о диоби (§ 70. з.) и в., да овлаштеници морају унапријед положити толику и толику своту новца за намирење трошкова диобе, које овлаштеници намирују размјерно по величини својих дијелова (§ 88. закона). Трошак диобе, који отпада на парохијску сесију, ако је парох овлаштеник, не мора платити парох, него по одлуци српскога православнога народноцрквенога саборскога одбора број 6343| 1698. из 1904. српска православна црквена опћина. Уједно с одлуком издаје комасационо повјеренство јавни оглас (2. и 3. ст. §-а 71., §-а 72. и 85. закона) о допуштеној диоби, те њиме позива, нека се повјеренству пријави неминовно за шест мјесеци когод мисли, да има какво