СРЂ

- 590

Iz „К R A Хј A I V A N A". Čm IV. — Pojava I. Nosmptn. — Klijet u kuli. [Ulazi Huberat i dvije sluge.] Huberat. Ti mi žari gvožđa usijana, A ti gledaj da se za sag klepneš: Kada nogom o zemju udarim,') Vi onada ispanite nadvor I evrsto mi sputite za stoeić Onog manka što uza me bude. Dakle oprez! idite i paz'te! 1 Sluga. Ja se nadam, da imate vlasti, Sto će uzet na se ovo djelo. Huberat. L'jepe sumne! Vi se ne starajte. Hajd' za poslom! [Sluge odlaze], Nu liod'te, mladiću: Imao bih da Л 7 ат nešto rečem. [Ulazi Artur]. Dobro jutro, Huberte. 'bro jutro, Mali kneže. Tako mali kneže, Koliko je to moguće biti, A imati toli ve|ib ргал г а, Da uzbudem i više od kneza, Vi ste nešto neveseli. Zajsto, Veseliji bijah. Dragi Bože! A meni je, da ne b' imo niko, Osim mene, neveseo biti: A'no ipak, kad u Franskoj bijah,

Art.ur.

Artur.

Huberat Artur.

') U matici je: when I strike ту foot upon the bosom of the ground = kađ ja udrem svojom nogom o nedra zemle - sto bi naški bombastično, a ne pjesnicki bilo.