СРЂ

— 591 -

Spominem se, da mladi gospari Neveseli poput noći bjeliu, Tek za šalu. Imena mi krsnog! Ivad bih mogo iz tamniee izit, Pa da mi je i ovee cuvati, Vas dan božji veseo bih bio, A bih takav jednako i ovdje, Da ne slutim na svojega strica, E mi štogod i gore ne snuje: On se mene, a ja hega bojim. Je li vajda to moja krivica, Što se rodih Đefrejevo d'jete? 0 ne, zajsto, nije; a ja rad bib, Te je Bog do, da sam Vama sinak 1 da Vi me jubite, Huberte. Huberat [sobom], Ako s nime uzbudem govorit, On će svojim nevinim bvbjanem Moju milost, sada mrt.vn, prenut: Zato biću nago i dospjeću. Artur. Zar se bolan ćutite, Huberte? Cini mi se da ste danas blijed: Rad bih dojsta, e ste malo bolan, Pa da mi je sjeđiti po svu noć I uza Vas bdjeti; a veju Vam, Ja Vas jubim više no Vi mene. Huberat [sobom]. Neg'va rijec osvaja mi grudi. [Dava mu pismo], Citaj ovo, mladahni Arture. [sobom] Ha! što tjeraš, vodurino luda, Nemilosnu muku izvan vrata? 1 ) Moram spješit, jeda li iz oći Ne bude mi odluka iscurit U mekotne ženskadije suze. [glasno] Ili va|da ne um'jete čitat? Ui nije Гјеро napisano?

') Ova dva posledria stiha, što sam doslovce preveo, u Ruskonija glase: Oh! lagrime incessanti varranno od ammollire ia mia anima! — U Šlegela je taSno.