СРЂ

— 592 -

Artur. Odveć l'jepo za tol' grdnu svrhu. Zar morate usijanim gvožđem Obe moje progorjeti oci? Huberat. Moram, mance. I hoć'te l'? Huberat. I hoću. Artur. A imate 1' srca? Kad bi Vaske Ištom ono zabojela glava, A 'no ja bili celo Vam privijo Po naj lepširn ubručićem svojim') Sto mi ga je knegina izvezla, Nit' sam ikad isko Vam ga natrag; I svojom sam rukom na ponoći Vašu glavu drž6; i sveudij, Кб ćasovi budni oko ure, Veselio ono teško vr'jeme, Pitajući: „Је li Vam što treba? Cf Jali opet: „Gdje Vas ono boli?" Ja: „Mogu li štogod Vam ugodit?" Mnogi sinak kojeg siromaška Tu bi bio spokojan kičao I ne šćaše prozboriti s Vama Nigda cigle hibežjive r'ječi; Ali Vama, u Vašoj bolesti, Jedan knez je dvoritejem bio. Vi, dakako, možete promislit, Ona jubav vuhvena je lubav I sada je nazvati lukavstvom; Eto tamo, ako Vam se litjedne; Pa to li je propuštehe božje, Te morate da mi zla činite, Neka bude, kad je red da bude. Hoćete li oči mi iskupsti? Ove oči, koje nit' su igda Nit' će igda ni smjerit Vas mrko?

') Rašta Talijanac handkerchief prevodi velo, kad i pooetnik zna da je to Schnupftuch, ne mogu sh"vatiti.