СРЂ

— 598 —

38

Huberat. Ja se zalđeh, da ću r'ječ održat, Te ih moram žarkim gvožđem sažeć'. Artur. Ah! Ta niko ne će to izvršit, Do u ova gvozdena vremena. Isto gvožđe, nek je usijano, Kad bi s' ovim očima primaklo, A 'no moje upilo bi suze I svoj vatren ghev bi udunulo U porodu nevinosti moje: Bi se onda rđom izglodalo, Samo za to, jer je sadržalo Onaj ogan što m' uvr'jedi o6i. Pa zar Vi. ste još tvrđega kova Nego li je i kovano gvožđe'? Da je k meni i andio sišo Pa mi гекб: Hubert će t' osl'jepit, A ja ne šćah ni jeziku kojem, Do Hubertu vjerovati samom, Huberat. [lupa nogom o tle]. Ovamote! [Ulaze sluge s užetima, gvožđima i ost.] Činite što rekoh. 0, u pomoć, Huberte, u pomoć! Jur se moje utrnuše oci Na mrk pogled ovih krvnili ]udi. Dajte gvožđa, veju, i vež'te ga. Ah! ta cemu toli b'jesno sirov? Ja se ne ću opirati Vama, Ja ću stati kano stanac kamen. Ako Boga znate, o Huberte, Nemoj dati da me vežu! Nu-der! čuj me, Hubert! Otjeraj te Jude, Pa ću sjedat miran kako jaghe: Ja se ne ću ni maknut ni prucat, 1 ) Nit' ću cigle prozboriti r'jeci, Nit' ću gledat ghevno na to gvožđe.

') Nor ivince -= niti se ritati (a ovdje: niti se prucat). To Nijemao izostavla; Talijanac prevodi: non far6 movimenti.

Artur.

Huberat. Artur.