СРЂ

ЈАН ХУС.

(13)

— Коста Мајкнћ. VII. Посље г тње преслушање. — Хус остаје неиоколебив и не fie ништа да отирисегне без дотсаза. — Хус бранилац слободе савјести. — Неираведност саборова. Посљедње Хусово преслушање било је 8 јуна. Том преслушању био је опет присутан Сигизмнуг, а и Хусовим пријатељима било је допуштено да присуствују. Претресано је 39 изрека Хусових; највише тих изрека односило се на књигу »0 цркви«. Оцевима на сабору изгледаше не само неразумно већ и дрско учење Хусово, да су само изабрани прави уди цркве Христове и да су само они који стопе Христове слиједе прави хришћани, прави свећеници и т. д. Кардинал Деил окупио је доказивати, како то учење не само што је штетно по цркву, већ се противи и начелима свјетске монархије. Даље је сабору особито изгледала опасна ова изрека Хусова: Апостолска црква врло се добро обилазила без папа; не би се ништа изгубило, кад не би ни сада папа било, а без папства може се бити и до свршетка свијета. Хус је то изрекао у полемици са Станиславом из Знајма. То је Хус примио од Виклифа, ради чега му је Инглез Штокос рекао, да он нема разлога ни разметати се својим учењем и својим списима, јер то није његово већ Виклифово власништво. Предсједиик сабора Деил предложио је Хусу, да се одрече јавно свију својих »заблуда*, па ће с њим сабор благо поступити или, ако хоће да остане при њима, допустиће му се да може још поједине своје изреке бранити. Хус учтиво се понашајући покорно је одговорио, да ће радо напустити све што се не саглашава са св. писмом и црквеним учитељима. Из тога је кардинал Петар Деил извео, као да је Хус ријешен безусловно се покорити, ради чега му је и предложио ове формуле, које је саставио одбор од 60 доктора и које је сабор примио: 1.) признати пеправилне изреке које је до сад учио; 2.) тијех изрека одрећи се и присећи да их више никад гласати не ће; 3.) све мора јавно опозвати; и 4.) да