СРЂ

— 614 —

има у будуће сасвим обрнуто учити и гласати. Хус опет нонавља оно што је већ толико пута рекао т. ј. да је готов сабор послушати, али ради Бога моли, да не мора отприсећи и оне чланке, који су му потурени и којима он никад учио није; а оне чланке, што их он признаје за своје, покорно ће порећи њихову вриједност, чим му »високо просвијећени« оци докажу, на основу св. Писма и црквених учитеља, да они у себи садрже заблуду. Али тако, без доказа, опозвати их не може, јер би то било противу његове савјести. Хус је рекао крилату ријеч, споменуо је слободу савјести, о којој нико у то вријеме не вођаше рачуна. Дакле најприје Хус иступа као моћни заступник индивидуалнога и личнога убијеђења. Ниуколикосе не морамо чудити, што му се на сабору Косничком за те узвишене ријечи наругаше. »Свети« оци нијесу били кадри схватити значај тих ријечи, које је изустио храбри борац и велики човјек; те ријечи су изречене за будућност а не за тадашњост: тек будућа покољења правилно схватише те ријечи и са највишим иризнањем и тшјететом поклонише се пред оним, који их је први одважно изустио: пред Косничким мучеником Јованом Хусом! Кад је Хус прословио горње ријечи, окрете се њему Сигизмунд с овим ријечима: »Чуј, Хусе, зашто да не отприсегнеш заблуде, које ти свједоци, као што тврдиш, подмећу ? Ја сам био све заблуде отприсегао, иа ма ниједну раније не исповиједао!« Кардинал Флорентски Франо Забарела обећава Хусу, да ће предложити формулу добро н благо састављену, само нек пристане да своје учење опонове. Послије тога многи се дижу те Хуса нападају и осуђују га те за ово, те за оно; на посљетку и најзадртији злотвори Хусови, Стеван Палеч и Михајило из Њемачкога Брода — биће да се дебела кора на њиховој савјести малчице прокинула — устају и увјеравају, како они лично ништа против Хуса немају, а што га туже, то чине за то, да остану вјерни свом теолошком докторском диплому. На то им Хус без гњева одговори: »Стојимо пред судом божијим; он ће и мене и вас судити праведмо, како смо заслужили!« Послије тога поведоше Хуса у затвор. Изилазећи из сабора срио је Јана из Хлума, који му топло руку стиште