СРЂ

— 615 —

Како му је тај знак топле љубави на душу дјеловао, види се из овијех ријечи, које узимамо из једнога његова, послије тога нагшсанога писма: »0, како' ми је само драго било, кад ми господин Јан даде руку; њему није било зазорно пружити руку мени убогоме и опуштеноме јеретику, којега је тако рећи већ свак проклео«. Сабор је био грозно неправедан према Хусу. Његово преслушање била је само формалност и ништа друго; то је било нешто тек онако на око. Још прије првога преслушања Хус је био осуђен на смрт, само се то забашуривало. Несрећне судије Хусове држаху, да ће са смрћу Хусовом бити и између Чеха све истријебљено чему је он учио. Како је њихова предвиђалачка моћ била слаба, брзо ће се увјерити, кад се крв стане лити, и кад Чеси стану свога праведника крвљу светити. Хус не хтједе своје науке опозвати, јер га не могоше увјерити, да је погрешпа. Он изјави пред својим свирепим судијама, да би оиорицањем своје науке: 1. многу истину одбацио; 2. криву би присегу учинио (као да је учио заблудама које по његовој памети не постоје), и 3. многе побожне душе (којима је некад правду гласао) саблазнио би. Гледали су на сваки начпн да га склоне, да опозове, али ништа није помогло, јер Хус не хтједе противу своје савјести радити. Како је малешан читав сабор Коснички, у ком сјеђаше на 500 крупних глава, кад се испореди с овим једним човјеком, у срцу и мислима којега бијаше прави божији закон зарезан! Поједини кардинали обилазили су Хуса у његову затвору, не би ли како навели га да отприсегне, али не успјеше; тим појединцима Хус одговараше: »Замислите, кад бисте ви били у мом положају, па кад би вас ко присиљавао да се одречете заблуда, које никад по својем убијеђењу гласали нијеете, шта бисте чинили?« Те cv ријечи многога заћуткале. (НаставиЛе ct).