СРЂ

384

СРЂ. — SRĐ.

Tekeša „Zur Neuen Welt" s rukama u džepu, a ovratnikom uzbrdo. — Tekeš, pa kafana; pa opet Tekeš, pa; e barem se tada mijenja program, jer se inače ne bi moglo izdurat! — jedva se od one bečke buke moglo razabirat što je Đuro družini govorio. — Servus I Servus! — i proleti mimo njih visoki stas Brankov sa šeširom u ruci, a u ljetnom haljetku. Zaustave se i gledaju za njim; zaustavljaju se i drugi prolazniei i motre ga. — Poludio, Boga mi! — prekine šutnju Đuro — Jeste li mu samo vidjeli oči! — A ke poludio! Do videnja! Niko c'e, i pusti se za Brankom III. Pet godina poslije toga bio je Jovo ,,der klane" došao u Beč po službenom poslu, kako je govorio. Prva mu misao bila da se sastane s Nikom, koji je bio činovnik u ministarstvu. Pneumatičnom kartom urekli sastanak u kafani „Central" u četiri poslije podne. Jovo je podulje čekao Nika uzalud i mislio već otic'i, kad konobar propitujući od stola do stola dođe i do njega sa pisamcem na njegovu adresu. — Dragi! pisao mu Niko — Oprosti, ali danas ne mogu doći, jer moram poći za sprovodom pokojnjem Branku. Bićeš čitao u jučerašnjim večernjim novinama da je pobjegao iz Lazareth-gasse* i ubio se u Stadt-Parku. Upotrijebio je nesretnik „luci um intervallum" i dokončao Do viđenja sutra u isti sat. Tvoj Niko.

* l' toj je ulici кш'а za umoholne u Beču.