СРЂ

Ноћна пјесма. == Фридрих Ниче.* = с њемачког Д. С. Пијаде. Ноћ је. Водоскок сваки јаче жубори, и душа сад моја гласно говори. Hoh је. Тек што се буде песме драгана, и душа је моја песма драгана. Нешто неутишано, неумирљиво у мени је; па хоће гласно да проговори. Жудња за љубављу у мени је, која сама љубавним језиком говори. Светлост сам ја. Ах, што нисам ноћ! Ал' то и јест' осама моја, што ме свега светлост кружи. Ах, што нисам мрачан, ноћан! Како бих жудно сисао на груд'ма светлости! И вас још благосиљао, сићане звезде тамо горе! блажен и срећан вашим светлосним даром. Ал' ја живим у својој сопственој светлости, и понова упијам зраке што од себе пуштам. Ја не знам за срећу узимања; па често сањах да је веће блаженство што украсти но узети. То и јесте сиромаштво моје, што ми се рука у даровању никад не одмара; а завист моја та: што видим очи пуне очекивања, и ноћи обасјане чежњом. Ох, проклество свих дародаваца! Ох, помрачење сунца мог! Ох, силне глади у ситости! Ох, жудно за жуђењем! Сви од мене узимају; ал' дирам ли ја душу њихову? Између сваког давања и узимања зјапи провала, а најмања провала на послетку се премости. Лепота моја рађа жеђ: хтео бих бол да задам свима којима светлим; сваког кога подарих да оплљачкам: тако сам жудан пакости.

* Овај писац дуго је времена у лудилу живио. У истом је и умро. Ур.