Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 29. ЗА 1885.

227

Ето то вам је та загонетка, коју ја баш за то ке могу да решпм што сам је вашао у „Бравпку". Око тога се разврзла читава дебата; ми (заједво са мајстор Заријом) одосмо преко у гостионпцу. И ту решавасмо ову загонетку, п пре вина, п уз впно, алн — загонетка оста нерешена. То нас је копкало целе те вечерп, и нисмо могли да се рашћеретамо, док ја нпсам свечано обећао да ћу путем в Стармалог" пријатељски замолити уредништво „Браника" да нам оно само ту загонетку реши. II ево дапас овпм ту задаиу реч искупљујем. После тога се друштво ражћеретало и добрп мајстор Зарија приповедао нам је много из стари (управо из млпди) својп времена. Заипмљпво бп било да вам п то прибележим, — али то може бити п други пут. Тамбурић.

У ш т и п ц и. Српска влада хоће, да се успостави на Балкану „старо стање." То хоће н народ, само са малпм дометком. „Старо стање" — одпре косовске битке. * * * Герман се „свети." Ал се не „свети" да се посветп, него се светп, да га свет омрзне. * * Митрополиту Сави не дају у Боснп ни живити, Па дали још да им зерујемо, како би му допустпли да тамо митрополише. $ & Ово дана дигнут је у Бечу „босанскп" заЈам. Е баш се живо ради на томе, да се тамо створи, нрави бос-народ. Господине! Не могу да себи претставим, каквом сте се смелошћу усудили, те да ми поднееете оно скрнаво писмо и ону песму. Срам вас било! а добро се чувајте у будуће, јер вас може чудновато стање наћи. в. в. Тако је дакле гласило то лаконско, кратко па језгровито писмо. Незна тужан шта ће да ради, та волео би се он ма и са Милетиним болом мењати. Тужно је души његовој до смрти па мора да трпи. А да шта ће, трпен спасен, па мирна бачка. & * * Аца вам је био ио свом занимању мајстор ђак. и то јуноша од својих седамнаест годиница. Поред своје главне дужности, као ђак, био је он и песник. Дакле тим је доста речено. И то још какав песпик, љубавник, холерикер, ватрељак, његове узвишене мисли, његова љубав тако је снажна да јој и највеће препоне не могу на пут стати, то му сведочи један стих, који вако зуји : Нек с' тресе васелена! Нек пуца стење! И опет ћу те ја љубити. Анђелу мој! Ој! 0ј! Мари вам он ма се цео свет тумбе окренуо, тек он њу

* & Треба изрично објави-и, да Босанци треба да врате само нов зајам. Јер ако стану враћати све, штогод пм је учињено, биће нам много. * * * Из Загреба јављају, да ће хрватски бан загрепсти. Многи листови тумаче то тако, као да ће отићи, па се не вратити. Ал ми се бојимо, да је у овом случају „загрепски" само ублажен израз од задерати. * * * Славенски уметник Верешчагин наслпкао је протест противу смртне казни. Само такве слике могу задахнути сликарство новим животом. * * * Царпградска ковференција кува европски мир. Само да при том кувању не падне и опет жеравица онамо где не треба, те упали цео исток. * & & Говори се, да будна политичка свест не да ни уметностп да се успава. То је чуло и наше народно позорпште, те оде у Сомбор да види је ли то тако. * * * „Пестер Лојд" пише, да је краљ Милан превукао славенским плановима дебелу „штрихлу" иреко рачуна. То може бити на папиру (н. пр. на оном на коме се новине штампају) ал шта ћемо с оним рачуном, кога Славени рачунају у глави ?

Ни мање ни више. Наш министар војни направио је рачун. да му за идућу годину треба џепашћа, ни мање ни више, него управо 113. милијона. На то „В. 82. Јапко:" ово примећује „Познато је да је 13 несретан број, — али они 100, још је несретније."

мора љубити. Најрадије је писао песме: тугованке. То су вам тек песме, пуне мисли, пуне нежних осећаја пуне бајомира и миомириса. Пуне новоскованих речи, да би се читав речник могао саставити. Што се тиче његова спољ^шња изгледа био је*доста пропорционисан. Као песник, наравно носио је наочаре; истина да су му доста сметале, јер је увек гледао преко њих, али шта ће кад хоће опет до врага да је женијалан. Као песник био је заљубљен, но то нисам морао ни спомињати, јер : Песник бити, а не бити заљубљенј! То је код нашег Аце највећа глупост и апсурдуи. 0 вакацији кад је био код куће, заљубио се у неку Анђелију и наравно да су све песме биле њој посвећене, и онда би највише певао о анђелима, па и саме песме је тим именом крстио н. пр: Анђелијаде и т. д. и т. д. Милета је био сасвим противност од Аце. Прво и прво није боловао од: Немам пријатеља!, није био ни песник, а није ни — што вели Аца — сухопарни прозаиста, у тим је стварима био неутралан. Он је био, по посматрању неких госпођица, лепушкасто дериште, те су му доста женске и нагињале — али која вајда кад се он не да пи осолити од љубави, он се увек држао своје девизе: дугачка коса, кратка памет. Али ипак је он неког љј 6 ио, он је страсно заљубљен у госпођицу — салаксију. Волио је он видети руменике сјај, него румене обрашћиће какве