Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 28 ЗА 1886.

219

У Ш Т И П Ц Ж, Још једеако говоре гдекоје новпне о томе, да и краљ Милан рачуна на бугарски престо. Хајде, де. Кад не могу Срби, ваљда ће га Бугари протерати. * * * Герман је наредио, да се сви богослови морају обријати. Сад већ свв једна, нека се почне ма и од богослова, само нек се сврши с оним, с еим треба. * * * На место досадањег краљевског комесара Чеха, добисмо Србина. Главно је, да буде — човек. * * * Турци су наредили, да сваки поданик Босне и Херцеговине мора од сад имати турски путни лист. Та то сасвим тако изгледа, као да мисле и нами дати — пасош=

Синод је отворен мађарским језиком. Могао би он опет зато радити — српски. * * * Дакле је Гувар а ц изабран за епископа. Биће чудо, ако Мађари ве замере, што има на крају свог презимена оно — рац. * * * Делови српске војзке улазе већ у Ауетро-Угарску. (Као војнички бегунци). * * * Још ће и краљ Милан „продрети" овамо. Е шта ће, таква му Је политика. В.

Ћира. Хвала богу, — нашег јединца није ујела бува! Спира. Знам, већ заам, коју буву мислиш. Ал та и да је ујела, не би ујела њега, него нас. Ћира. Е па хвала богу, што н а о није ујела бува! Спира. Тако, ћаро, сад си добро казао. Јер ближи смо ми себи,

него он нама.

Ћира. Сад сам баш нешто чуо. Спира- А шта то? Ћира. Г. солга Исаковић био је негде у свом изборном срезу дебели кум. За њиме је ишао пандур нооећи саћурицу (можда и шубару) у којој је било 180 сребрних форинтача. Он је бацао форинтаче, а мала и велика деца грабили су се, — не од"лакомо сти, већ само да се одржи стари обичај. Спира А јесу ли уз то викали: кес куме! Ћира. Та то је бага оно што сам хтео да ти кажем. Нису викали: кес куме! него: кест куме!

П у 0 Л И Ц е, © „Стармали" је врло радостан што је нашао бар једну тачку, у коме би се српски листови (без повреде обичаја) могли потпуно споразумети — А то је : да име енглеског лорда шгацканцлера пигау сви једнако, — а не једни Черчил, други Чорчил, а, трећи Чурчил. — А да нико од свога начела не попусти, могли би га писати Чеоурчил.

Гурнух малко јастук - и нађо мал' не читаву апотеку (без субјекта). Отворим једну теглицу — празна, Отворим другу — сасвим пуна. Отворим трећу — начета. Ту с* помислим у себи — ова је тегла начета, одавде ти трошиш. Брзо узмем теглицу —• и поставивши све у стари ред — изиђем напоље и одем у своју собицу — мој лабораторијум. Пошто сам садржину бјеличасге боје и масно сјајну из тегле извадио — то брзо заиштем у свог момка „шувикс" — те брзо примивши жељену и нужну црну боју — помијешам ону помаду са виксом — и то тако да се «ве црнило као катран — и напунивши теглицу до старе висине — однесем је опрезно на њено мјесто и метнем је ■с краја као што је и била. Ја сам знао да се наша госпоја због „финог тена" и ноћу маже — па сам се већ сад, али у души ; почео смијати — како ће нам лијепо у јутро изгледати. Свилени шлафрок — бијела капа и гараво — црначко лице. Још само фале природни зуби — на права Малајка. Док сам ја све ово као шијак испланирао и ујдурисао ирошло је и недјеља дана. За то вријеме постао сам прави пријатељ нашега домаћина — па нека се нико не чуди — што сам му још оно вече ово али у 4 ока казао: Јес' чуо П? Мени се све чини, да се твоја госпоја бели и преко твоје воље и мимо твога знања. Него знаш ли шта?

— Дедер ти њу; али непримјетно добро размотри у вече кад леже и у јутру кад устаје — па ћеш се о истинитости мојих речи врло брзо и то сигурно до сутра увјерити. Ако ли се о томе не увјериш, то те у напријед молил да ми као робу мојих злочестих очију — опростипх — и да нпкоме па ни самој госпођи о томе ништа не казујеш. Хоћеш ли? Хоћу пријатељу — али ти морам рећи — да би прије вјеровао у Анђелића као натријарха, него у ту вијест која се је првом теби а у мојој присутности — нреко твојих пријатељеких усана скотрљала. „Е, добро пази" бијаше моја завршена ријеч. У то уђе наша госнођа која је тај д; >: врло веселе нарафи била — сигурно није слутила на вагове — које сам јој сиротици вјешто разапео био. Наш обични разговор наставили смо одма после вечере. Ја сам се трудио и управо избјегавао говор — који би се на женски свијет клонио — јер? —јер су жене много досјекљивије од ши.јака. После вечере разиђосмо се најпријатељскије Ја сам отишао у своју собу и послије уобичајенога читања дјго сам се у кревету преметао, мислећи на посљедице мога (не)дјела. Послије посатног нрометања успавала ме је ипак млитавост нашега домаћина а мога новог пријатеља — пошто *