Стармали

220

„СТАРМАЈШ" БР. 28. ЗА 1886.

3 Ако в Стармали" са овим предлогом пожње у спеха, окуражиће се, па ће потражити још коју тачкицу или тачкетину споразума.

ф Покој души бившем комесару г. Чеху. Он је доказао да је заиста био болестан и оправдао је бар последње одлагање синода. Тај нам доказ Анђелић још остаје дужан. = Чујемо да ће наш јединац променити (или управо допунити) своје име, и да се од сада неће потписивати ЕМИЛИЈАН него НЕМИЛИЈАН. — Мотеп е! отеп.

фј: Петељка онога грозда, за који је краљ Абдала платио 100 фор. оставиће се у музеум, за доказ како су српске фивансије добро стајале под његовом мудром владом. А Поред те петељке обесиће се један сомун трушнице, да се зна чиме се српски сељак хранио у време тога благословеног изобиљства.

^ Има у прњавору једног манастира једна лепа девојка, по имену Митра. Да ли би та била кадра да утеши „нашег јединца" што му се измакла друга м и т р а.

сам по њему судећи држао — да ће јој он то одбити на ДаРУ (.ако ми т. ј. план за руком испане). Кад сам заспао све сам у сну једва чекао да сване. Свануто је, већ је седам сати прошло. Госпођа устаје око пол осам. Ја и господин домаћин очекивасмо госпођу са фруштуком у „шпајзе цимеру." Домаћин наш ништа преко ноћи примјетио није — те је с тога своју радозналост на њезину појаву овога маха удвостручио. Не потраја дуго — ал' се врата отворише — и у нашу собу упаде . . . . страшно — ама горе него најцрњи црнац — гараво створење. Наш домаћин опазивши ово невиђено чудо скочи -— преблиједи — поцрвени и најпосле погледа радознало на мене — и прсне — без и једне ријечи у грохотан смеј. Ја сам му по шијачки (да се је чак у пету кућу чуло) секундирао. Госпа се нађе у чуду — и пошто је од смијеха чути могли нисмо — то се она увриједи и напусти друштво и изгуби се у прву собу. Посљедње ријечи које сам кроз маглу чуо, биле су: *но за име бож'је, шта је овим људима наспјело." Ја сам се са домаћином после тога још дуго грохотом смијао — али нисам пропустио, да му као пријатељу све искрено не кажем. Од тада смо постали још бољи пријатељи. А наша домаћица? Она је откајала своје гријехе — и побацала све бутеље, флаше и теглице за на вијеки(?) Виновника правог још ни данас не зна —па ме је сад стра — да ме сад како уватити неће. Ал' шта Бог да. Починио и написао Н. Љ. М. шијак

ЧШ Има у ренунцији и мало истине. „Не емете с е* вели „тужити на неповољну стилизацију закона, — јер нашто вам онде седе у Пештанском сабору 40 мамелука," — И ту ће иронију морати хрв. регниколарна депутација* лепо да прогута. П Даклем није сваки човек к о в а ч своје среће, јер ено докизало се да Томићева вацка срећа има у Осеку свога Ковачевића.

х Али мо:^да је он баш зато осуђен, што ниј е писао онај чланак. Е онда се још може поправити,. кад изиђе из затвора.

° 0 ° У Нишу се држи скупштина, ал сад већ нико за њу и не пита. И који воле таке комедије, а њима на последак постане бљутава.

Мисли о ситуацији, V. Свет се чуди,што са новоотворене нишке скупштине нема извештаја. Нагађа се свашта. Неки веле, не пушта Гарашанин новинаре у скупштину, други пак, седнице су са свим тајне, трећи веле, да се прекинула брзојавна жица. Биће да трећи имају „право.^ Муњевитости у Србији нема (та „Муња" је угушена) па од куд б и м о гао радити брзоја в?! * Кажу, да су Срби за то потучени на Сливници, што су се служили аустријским ратним пд аном. Не знамо само чијим се планом служе Бугари, кад се тако журе својој пропасти ? * Дакле Радића нису изабрали за вршачког владику. Чудо! Трефор га је препоручио, па ипак није могао да на т р е Германовом кандидату. Но нека не очајава Радић, биће још кога, ко ће и њему и Герману натрти под — нос. * Радић вели, лепо је бити владика. Има човек право. Па још на крају оно — дика! Даничина — дика, вла-дика, та још кад би Радић био и народна — дика, никад боље. Но ја нећу о немогућности ни да мислим. * Седим и мислим. Мислим о свим ситуацијама, само нећу да мислим о „Ст арм а ловој а финансијској ситуацији. Ко велим, није то посао „Стармалових" сарадника, нека о томе мисле — претплатници. Мрђен Шајкаш.