Стармали

„ СТАРМАЈГИ" БР. 28. ЗА 1886.

221

Г^\ Ђука : „Е виш, није архиманДР ИТ Бранковић постао владика." Шука : в Та мани се, сити смо јга и већ Браиковића. Ђука : »Ког Бранковића? Вука 0И§-*ми владике тамишварског." ~ Шука: Хајд о том ћемо други иут.

Ђука: »И Радић је нроиао. Чудим се, што бар Герман није био за њега." Шука: „А кад си ти видео, да та фела бар не зарежи једна на другу.

Ђука. Даклем уредник „Заставе* доби три месеца. Шука. Је л' их добио, ил их је изгубио? Ђуна. Та рецимо да их је добио то лепше звучи. А уз то још има да плати 600 фр. Шука Но, боље и то него да су га обратно осудили на 600 месеци затвора и 3 фр. глобе. Ђука. Тако је. Ова 3 фр. могао би можда наш народ скупити да за њега плати, али оних 600 месеци док би прошли, требало би равно 50 година. Шука. Даклем ипак у Пешти имају милости и призрења. —

Параграфи. Државни тужилац тврди, да Срби и Хрвати хоће да оснују „велику словенску државу". Па знатегде? — У малој Угарској. * у Државни тужилац рече, да је све једно, а био српски патријар А. ил Б. Ал није хтео казати: „све једно је, а одговарао за осечки допис Томић, а Ковачевић. * * * Тумач Соколовић мисли, да ништа не чини, ако се која реч и мало оштрије преведе. Он је и реч т умач тако схватио, као ту (је) мач, па — поееци. » * * Кад би г. Соколовић добио, да преведе реч соко, он би се одмах сетио на оно „оштрије* и би сигурно рекао: „аха, овде се сигурно мисли „соко" из врањина гнезда." * * * Три месеца затвора и 600 фор. глобе, чудна је ствар. Ту не знаш, бил горе било више затвора а аање глобе, ил више глобе а мање затвора. * * * Оптужба је почињала са речима : „Застава" која излази у Новом Саду, уређује Јаша Томић, издаје Милица Томић, рођ. Милетић штампа се у штампарији др Светозара Милетића. • . — Е па дотле, а куда ћеш више. В.

Једначења. Чиме се једначе „нанредњаци" са штрангарима? — И једни и други иду натрашке.

Чиме се једначе калуђери са Циганима ? — И једни и други посте, кад немају да мрсе.

Чиме се једначе лажови са ковачима ? — И једни и други кују, док је вруће.

Чиме се једначе доктори са својим болеснидима? — Тиме, што су и једни и други апотекарима мили.

Чиме се једначи игуман Н. са својим пилићима. Пилићи воле пијукати, а игуман воле п и ј у цк а т и (а народ ни од једног ни од другог посла нема вајде). Е, а чиме се разликују министри од оваца? — Тиме, што овце воле п а с т и, а министри не воле пасти.

Са нишке скупштине, 10 је сати ујутру, а у скушптини седе готово само председник и министри. У дну скупштине засео чивут Озер, те рачуна, колико му је остало на последњим лиферацијама. По ходницима шетају два три владина посланика, те говоре о „самртију" душе, а о бесмртију Гарашаниновог кабинета. Гарапханин: (постао нестрпељив.) Шта је то, где су посланици? Нема готово никог." Председник: „Нема их." Гарашанин: „А чекај рито једна. Нагумали су се новаца; овом дај лиферацију. . . (Озеровић ма да седи у дну дворане и рачуна, опет је чуо реч лиферацију, те скочи с места. „Мени, мени лиферацију, господин министре.") Гарашанин: „Држави би требали да дамо какву масну лиферацију, јер она пропаде већ." (Озер се одшуња опет на место). . . Дакле лиферације су могли примати, а сад кад треба, да дођу на скупштину, нема их. Мора да су по биртијама: уживају. Казао сам ја увек: Марви не дај никад сувише да се наједе, јер одмах неће да вуче, као што треба и оставиће те у блату. . . Где је жандарски офисир ? (Жан дарски офисир долази.) Господине, нек таки оду ваши људи по биртијама, па где виде кога владиног посланика, нека га доведу овамо." Прошао је читав сат, а жандари довукоше свега једно 60—70 владиних посланика.) Гарашанин: Још нас нема довољан број. Не можемо радити. Где је жандарски офисир. (Офисир долази,) Господине, ово је мало посланнка, Жандарм: Нема их више у Нишу. Гарашанин: „Онда довуците и опозицијоне посланике."