Стармали

92 „ СТАРМАЛИ" БР. 12. ЗА 1889.

Посланик = реч, којој каткад треба остраг додати још једно писме „О, па да буде појам потпуво изражен ( иосла никс). Супарници = људи, који се у једав мах купају у „дампфбаду." Мишкуланција = кад каквог Мишку окују у ланце. Тиквица == мала тиква, која има вица, јер велике тикве тога немају. Помодар = човек који није сасвим модар. —кри—

Шумска идила. У зеленој шуми идилскога ћара, У најгушћем хладу један парак седи, Први руке шири, — старе чизме крпи. А други уздише, — празну торбу гледи.

Из наше торбице. На матуритету. Још се није ни почео испит а г. комесар примети, да се један благонадеждник ваередно ознојио. — А што се ви тако знојите ? запита га благо и сажалително, — Ја не знам. — А можда би ја могао погодити? — Може бити. — А знојите ли се ви и иначе много, или само сад. — Не, — ја се иваче ретко знојим, ал не знам сад шта ми је. — Вите, то је баш то, — да сте се за прошлих осам годпна више знојили, сад би могли проћи о мање зноја.

се на њему бар једно три сахата труцкати; ал' сад већ шта је ту је! Скрешемо (и опет) још последњу еретна пута ради, и то онако „с ногу" ил' боље рећи с кола, и кренемо (пошто смо сезаборавили прекрститиј опростивши се с његовом високопоштованом госпођом матером (крешчајемо име не могу да се сетим), пошто се левак најпре два пут, три пут вурио. Чим смо се кренули приметим ја, а шапнуо сам и Дамјану, да бељцима не ће требати камџија (него држал.ица), и то је на мене, а и на н>ега, тако дјејствовало, да су нам све црњи и црњи изгледали. Прашина је била ужасна, а ми смо ишли или сасвим лагано, или мало брже ал' онда за другим колима, и онда смо уживали „шепфујући" онај „луфт", што су нам предидућа кола припремила, и тако дођемо обојица до тог уверења, да је сто пута горе возити се на два рђава, него на четир добра коња. (ПродужиКе се.)

Око ноноћи. Поноћ, ако није била прошла, ал далеко није била. Напио се мајстор Глиша па пева ћурчијском улицом, као да нема констаблера на свету. Довикну му кроз прозор његов познаник Н. „Море, Глишо, мани се певања, — та сад сви поштени људи спавају." Г л и ш а. Јесте, — да, — тако је — имаш право. Сад сви поштени људи спавају; — само ја и ти не спавамо. Ад ја бар певам, — а тебе ваљда жена издеветала, па сад бројиш звезде.

Парохијан и попа. Парохијан. Оче попо, волите ли ви питу с месом, — од бела брашна, па масну, па са многа меса, а добро и обиберисану. Попа. Волим, а да, Парохијан. Па знате шта! Кад једаред госпођа поша зтотови таку питу, зовите и мене на ручак, да видите како је ја тек радо једем.

Како то ? ... Ициг Јајнкеф Швиндлмајер умерено живи ; Он не пије ; не карта се, није у кадиви ; дућан чува до поноћи, у њему и спава ; није болан, биетра му је и пребистра глава; па ипак је, (глете само, какав удес зао!) па ипак је, већ три пута, узастопце — иао!.' Сада ено Ициг Јајнкеф, на дућан не гледи, од бриге се многе, — каже, раније оседи; ено њега крај шампањца, и крај добра пива, живи Јајнкеф, ко што уме већ да живи Чива.... Други човек, кад већ и адне он се тешко диже ; али Чива кад посрне, већ је среЛи ближе!!! Др. Назбулбуц.

Учтивости једног ,, фирера" са неким једногодишњ. својевољцима. Ви канда незнате, шта је то „једнак корак", а то и магарац зна.