Стармали

ДСТАРМАЛИ" БР. 20 ЗА 1889. 15? (адох ЖХЖУЖ&М V & >*/м</мч<

Досетке, наивности и др. из дечијег света. Р а п к о. Мамице, ја знам за што ти сад у лето не носиш твој колчак. М а т и. Па за што ? Р а н к о. Хоћеш да га поједу мољци, па да ти баба на зиму купи нов. Је л' да сам погодио?

Ранко. Ја бих волео знати, за што деци није слоболно пушитн. Отац. За то, јер ко би год видео да деца пуше, казао би да је то гадно и прегадно. Рапко. Ал ја би се сакрио, да ме нико не види.

Ранко. Дај ми, тет:ка да купим лубеницу. Тетка. Немам ситних новаца. Ранко. Па дај ми крупних, јер ја баш и не волим ситну лубепицу. Три-нНаш мали Милорад има јодва две пуне године. Кад је отац пролетос садио по врту воћке, упита он оца : — Јел' тата, засто си ти мето ту то длво 1 — Ту ће синко родити кајсије, знаш шта си зимус јео, оно слатко. — На хајде тата — рече Мнлорад — мети ту јос једно дрво, па века на њему роди — пекмез. Шогор. Учитељ: Стево изађи на таблу, С те в а изађе. да младо женско само излази. куд му је воља, само ако је имало пар гвоздених ципела преко руке, шта више бацали : се пред нама на колена и помагали нам, да обучемо и учврстимо оне ципеле — исто, као што би и са штулама радили, кад би ми пронашли, да се пристоЈи ићи на штулама. Па треба ли једног доказа, да ми све можемо учинити, што год хоћемо, само кад се у том све сложимо, шта хоћемо и да хоћемо ? — Не, немојмо да учинимо људима ту неправду па да тврдимо, да ми немамо те моћи. Ми смо им већ доста неправде учинили, што нисмо тој моћи право извојевали и ми то треба да поправимо. Време је да ту моћ у своје руке узмемо, с којим они ништа не знају да почну и за коју они ниеу у стању да буду одговорни. Али — можда ће је^на или друга слушалица занитати — па кад ми имамо ту моћ а не морамо да носимо никакве одговорности — зашто се с тиме не задовољимо? Јер би то била и грехота и срамота! Јачи не сме слабијем свој терет товарити! Дозволите мени, да вам онако пријатељски пове им прави узрок: то је све људима за љубав! Њихова ствар стоји врло јадно. ГГоредак друштвени који је за њиховог газдовања — или управо : њиховог привидног газдовања постао, прети да се сурва. Нико не-

Учитељ: радићеш ову задаћу: Њих 8 људи имали су једнак број коња, а сви заједно имали су 40 коња, колико је коња имао сваки ? С т е в а (ради): ту треба да поделим 40 са 8 па ћу дознати колико је имао сваки; дакле осам у четрдесет иде четир пута, четир пута осам је тридесет и шест, остаје ми четир, сваки је човек имао четир цела и четир осмине. Учитељ: Но децо, је ли Стева добро радио, од куд се коњи деле на осмине ? Сви ћуте, на један пут ће малп Рада — молим господине ја да кажем. У ч и т е љ но хајде, реци ти Радо. Рада: молим сваки је имао п) четир коња, а оно су друго -- ждребад. По чувењу: Шогор. Стари и нови свет. „Ах! Ти си ми цео свет!" вели чика Гаја. Насмија се на ово, куварица Наја. „„Па кад сам ја цео свет," а — несташно га пита, „„Шта је онда госпођа, наша поносита ? ? аа — „Знаш, душице" . . . замуца, на то грешник стари, „Ти си онај нови свет, а она је — стари!" По немачком д р . Казбулбуц.

ће више да буде слуга, пико дакле не може бити ни гоI сподар. Не дођу ли они под женску владу све ће да пропадне. Тако'звани људи државници тако су рђаво газдовали са државама, да ево све ближе иду општем бапкротству. За то је нужно да ми, што се разумемо у домазлуку изађемо као жече државници и својевољно се посла латимо пре него дотерамо дотле, да им после ми будемо ексекутори. Јавна је тајна, да се сви људи сложили у томе, да се никакав рат више не сме водити и за то државници морају да упропашћују државе, да би ове могле бити у стању повести рат са онима, који би могли ратовати. И ако то тако потраје тешко да ћемо моћи избећи један грозан рат, у ком ће љјди , да би рат онемогућили, један другог до последњег поубијати а — јелте: то не смемо ми допустити ? Дакле: кад нема друга начина, да сироте људе од нропасти сачувамо, онда ћемо ми да се жртвујемо, ми ћемо из све снаге да се боримо за еманциаацију женскиња. Цо немачком слободно ЈУЈд, Ј—ђ.