Стражилово

565

СТРАЖИЛОВО. БР. 18.

566

Мемпон.

Да шта?

Соломон. Па истину и срце бих! Мемнон. Г1а истину ћеш, царе, спознати, А срца младић за час освоји! Соломон. Да, кад су лака, ал' ја, Мемноне, Ја тражим јако срце Мемнон. Имаш већ? Соломон. Не! Јест! — Је-л' ти си давно човек мој? Мемнон. Ил' мислиш мла-ду нознаницу, је-л'? На сабску краљицу, на бисер тај Са истока? Лепоту света тог? Да! Чекамо је ето сваки дан, Да гласници јој дођу. Жепа та Имаде ваљда, за чим жудиш ти И бићеш сретан. Соломон, Ти ме не схваћаш. Ја нећу лепу! Срце тражим ја! И сишао бих ма у колебу, У јадни станак света сиротног, Ја . . . Побро, што сам данас обећао Јеровоаму, мора бити сад Још данас ћу да видим Суламку, Голубичицу горе зелене, К'о онда што је нас два назвасмо А? Да-л' се сећаш?

Мемнон. Да, да, сећам се, Кад к'о трубачи цара Давида У шали оно шумом лутасмо Твој отац онда још је био жив Соломон. И после смо је чешће виђали. Мемнон. У златне дане. Соломон. ТТТ то су минули И никада се неће вратити. ■Обећах бити Јеровоаму гост, Па хајдмо брзо, побро, на ноге; Хајд за мном! Зовни пратњу ловачку. Мемнон. Баш то и хоћу. Соломон. Само похитај! (Мелпон «е поклони и оде.) ИРИЗОР осми. СОДОМОП без Мемнона. Соломон. То не бих треб'о! — Знам је, бајни створ, Тад она мишља, ја... ал' доста с тим, Да опет чујем оног виса шум, И видим крш и поток раздрагап, У дб што тече; да њин дахнем зрак, Што ведри, блажи; овде ј' загушно; Па нек ме туђа срећа опије . . . Јеровоам је богат, пресретан, Јер њега љуби срце њезино! (Насгавиће се.)

НАЈСТАРИЈЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ.

IV. Л Е Г Е Н Д Е.

»рпске народне песме деле се по својој сгарини на четворо: 1. Најстарије, које је Вук Караџић побележио у 1-вој књизи својих народних песама и које садржајем својим досижу у претхришћанско доба, т. ј. у доба, када јога не примисмо веру христову, него бејасмо у својој старој претхришћансхој вери. 2. Песме, које потичу из доба Немањића, све до свршетка косовскога боја. 3. Песме, које певају српске догађаје после косовског боја, све до:

4. Јуначких песама из новијега доба — доба устанка Срба и Црногораца. Когод је узео у руке, да чита наше најстарије народне песме, које су данас прибележене, или их у народу слушао, могао је упознати разлику, која је у садржини њиховој. Било је прилике, када смо писали, да су у њима останци из доба претхришћанског, јер нас тамо одведоше коледске, додолске и вилинске песме. Али међу најстаријим српским народним песмама наићи ћемо и на такове, у којима су имена оних светитеља, које данас празнује наша света