Стражилово

567

СТРАЖИЛОВО. БР. 18.

508

православна црква. По том би могли помислити, да су ове песме постале у нашем народу тек онда, када пређосмо у веру христову, а не када бесмо још у старој претхришћанској вери. Зато ћемо се овом приликом забавити послом, који ће испитивати такове народне песме, које се називају легендама, не би ли могли колко толко дознати, јесу ли наше народне легенде доиста из нашег хришћанског доба, или не. Ако нису, а оно од куда у њима имена светитеља, која се спомињу у таковим песмама, које су постале пре, него што су Срби својим преласком у веру христову, могли чути за њих — и шта би нам значила онда та имена? * * * У II. књизи српских народних песама, које је покупио Вук Стеф. Караџић, на првом је месту песма, која ће бити позната многому од наших поштованих читалаца Ми ћемо ју опет зато целу у овом листу исписати, да би нам њезин садржај још боље био познат, а гдекоја места у њојзи, штампана положени слови, значиће нам нешто више, пего што би ми помислили, када целу песму навлаш читамо. Прочитајмо дакле песму: 1. Сведи благо дијеле. Мили Боже! чуда великога! Или грми, ил' се земља тресе' Ил' удара море у брегове? Нити грми, нит' се земља тресе, Нит' удара море у брегове, Већ дијеле благо светитељи: Свети Петар и свети Никола, Свети Јован и свети Илија. И са Евима свети Пантелија; Њим' долази Блажена Марија, Рони сузе низ бијело лиде. Њу ми пита Тромовник Илија: „Сестро наша, Блажена Марија! „Каква ти је голема невоља, „Те ти рониш сузе од образа?" Ал' гонори Блажена Марија: „А мој брате, Громовник Илија ! „Еако не ћу сузе прољевати, „Кад ја идем из земље Инђаје, „Из Инђије из земље ироклете? „ У Њфији тешко безакоње: „Не аоштује млађи старијега, ,,Не слушају ђег^а родитеља; „Родитељи иород иогазили, . Црн им био образ иа дивану „Пред самијем Боголг истинијем!

„ Кум свог кума на судове Лера, „И доведе лажљиве свједоке „ И без вјере и без чисте душе, „И оглоби кума вјенчанога, „ Вјенчано га или крштенога; „ А брат брата на мејдан зазива; „ Ђевер снаси о срамоти ра.ди, „А брат сестру сестром не дозива." „Њој говори Громовник Илија : „Сејо наша, Блажена Марија! „Утри сузе од бијела лица, „Док ми овђе благо иодјелимо, „ ОтиИ' Лемо Богу на диване, „МолиИемо Бога истинога, „Нек нам даде кључе од небеса, „Да затворим седмера небеса, „Да ударим' иечат на облаке, „Да не иадне дажда из облака. „Плаха дажда, нити роса тижа, „ Нити ноЛу сјајна мјесечина, „Да не аадне за три годинице; „Да не роди вино ни шеница, „Ни за 'цркву часна летурђија Кад то чула Влажена Марија, Утр сузе од бијела лица. Када свеци благо иодјелише: Петар узе винце и шеницу, И кључеве од небеског г^арс^гва; А Илија муње и громове; Пантелија велике вруЛине; Свети Јован кумство и братимство, И крстове од часнога древа; А Никола воде и бродове; Иа одоше Богу на диване, Молише се три бијела дана И три тавне ноћи без престанка, Молише се, и умолише се: Бог им даде од небеса кључе, Затворише седмера небеса, Ударише печат на облаке, Те не паде дажда из облака, Плаха дажда, нити роса тиха, Нит' обасја сјајна мјесечина; И не роди вино ни шеница, Ни за цркву часна летурђија. Пуно време за три годинице; Црна земља испуца од суше, У њу живи ароиадоше људи; А Бог иусти тешку болезању ђ Болезању страшну срдобољу, Те иомори и старо и младо, И расгави и мило и драго. ТПто остало, то се иокајало,