Стражилово

569

СТРАЖИЛОВО

570

Б0Г0МИЈ1И И СРПСКЕ НАРОДНЕ НЕСМЕ.

(Свршетак.)

млавакова нрича подсећа нас на еванђелску причу, у којој се спомињу бесови у човеку, које Христос из њега изгања и ови улазе у свиње. Дакако да је поменута еванђелска прича сасвим другога значаја и другога смера. Начин пак приповедања међу оном и овом сасвим је различит. Овај богомилски начин, којим они заодеваху библијске приче, морао се допасти простому свету тим нре, што је умешана празноверица народна прагови старе претхришћанске религије. Било је већ говора о демонима, у које је наш народ веровао, а и данас још верује. Овом нричом манифестује се, да је наш народ за сваку бољу човечију створио неко више човеку непријатељско биће, које му те бол>е Задаје. Мислимо тако, јер је ова прича о тресавицама нуна народног веро ања и приповедања. Такове ириче морале су, како већ споменусмо, лако и брзо продирати у народ, из уста у уста тако, да се неке и до данас у нашем пароду сачувале, на за то и велимо, да су им извор Богомили и њихова књижевност. Између такових прича. ксјих је морало много више бити, сачувала се ево и у Црној Гори прича о Огњеној Марији, како је у пакао ишла. Ту причу опевао је наш народ песмом својом: «0 г њ е н а Марија у наклу», коју је забележио Бук у II. књ. народних песама. И у Петрановићевој збирци поменуте песме: «С е с т р е с в. II е т р а», «Св. Петар и мајка му» или«Гр"ешна удовица у наклу»; затим у Петрановићевој књизи: «Сриске народне пјесме из Босне и Херцеговине » песма : «II р е ч и с т а М а р и ј а и свети Арханђео у рају и паклу». (Из Босне) — све те песме певају о Богородици како је ишла у пакао, а то исто нрича нам једна анокрифна легенда богомилска, која се сачувала ћирилицом и глаголицом, а рукопис је из XV. века. Та је легенда: «хождениј е богородице по м укам.» Главан моменат о ноходу Богородичином у пакао протеже се у свима поменутим песмама, а тај исти главни моменат се протеже целом апокрифном легендом. Споредни моменти се разликују, које није ни чудо, јер за толике стотине годипа мора се једна прича у споредним својим моментима изменити, особито кад иде из уста у уста, од колена на колено.

Огледајмо народну несму и апокрифпу легенду о походу Богородице у накао. У народној песми: « 0 г њ е н а М а р и ј а у паклу», коју је забележио Вук у Црној Гори, овако иева народни певач: Бога моли Огњена Марија: „Дај ми, Боже, од рајева кључе „Да од раја отворимо врата, „Да ја дођем кроз рај у ачкио, „Да ја виђу остарелу мајку, „Не бих ли јој душу ивбавила!" Бога моли, и умолила га, Од раја јој кључе поклонио, И ш њом посла Петра аиостола, Те од раја отворише врата, И прођоше кроз рај у пакао.

Овако почиње та народна песма. У апокрифној легенди прича се за дјеву Марију, како се са горе Јелеопске помолила Исусу Христу, да се сиђе архистратиг Михаило, и да јој приповеди све о опом, што је на небу и иа земљи. Доиста у тај час дође архистратиг Михаило с иеба, а с њим 400 анђела, који целиваше пресвету богородицу са похвалним ноздравом, на који ова Михаилу отпоздрави и умоли га, да јој каже: колко је мука, у којих се мучи род човечији, а оп јој рече, да ће јој све исприповедити и показати. У више народних песама се спомиње св. Иетар да иде у пакао са богородицом, а не архистратиг Михаило. Но у поменутој несми из збирке Петраповићеве нева се у почетку о богородици да је молила Бога кључе од раја и пакла те даље наставља: „И дај мени милог брата мога, Брата мога, свкца Арханђела, Који носи и оставља душе, Да ја виђу по твом рају душе И по оном јаду неситоме. Ово нас сасвим упућује па поменуту садржину апокрифне легенде, која се подудара са почетком поменуте народне песме. За овим се прича и у народној песми и у апокрифној легенди, какве је муке дјева Марија гледала и какови су на њима грешници. У приказивању мука и врсти грешиика јако се