Стражилово

571

ОТРАЖИЛОБО

572

разилазе народне песме са поменутом апокрифном легендом. Као што номенусмо то мора и бити, јер исте појединости не памте се вековима, него се замењују другима, које приличс времену и мишљењу народном. То ћемо покушати и примером показати, а сада огледајмо и неке узгредне моменте у песмама народним и тој апокрифној легенди, упоредивши их ме1)У собом, у колико су једно другом налик. У народној песми, коју је Вук у Црној Гори забележио, грешници у паклу кају своје грехе тим, да једном горе руке, другом ноге, трећем руса глава; једнима горе и браде и главе, другима опет и ноге и руке (невестици, за коју каже песма да јој је пропао језик кроз вилице, а висе јој змије о дојаках); некој баби горе и ноге и руке и гори јој коса на врх главе. И у Петраповићевој песми: »Пречиста Марија и свети Арханђео у рају и паклу« — греси и муке су налик на оне у Вуковој. Разликују се ипак у том, да су у Петрановићевој песми греси разноврснији, као што је и сама песма на шире изведена, а овим се баш приближује апокрифној легенди. И греси, са којих трпе грешници у паклу муке свакојаке, доказом су, да су оваковим народним песмама извор Богомили и њихове лажне приче. Ево доказа: У апокрифној легенди читамо на једном месту: »И виде пресветал на ином месгб чловћка висешта за ноз4 и чр'ви га ћдћху, и проси пресветлћ Марић. Кто сут си и каци им сут гр&си ? и рече анђел: си сут вземлгоште л и х в у о т богатства свој его и от з лата, и того ради мучет се тако.« У Вуковој песми читамо за неке старце да им гореше и браде и руке, што су у кметство криво седали и: „Проклето узимали жито „А нијесу јогате дочекали, „Што чињаху кад они могаху „Камптника, секо, и митника „До два тези Боже проклетника." И у Петрановићевој збирци читамо у номенутој песми за некога старца, како му о врату виси млинско коло, јер: „ Кад је био на ономе св'јету: „Три пут млинар у вијеку био, „По три ујма од једног узимо, „Заплакала многа сиротиња, „Па сад плива по јаду неситом „И пливаће до божијег суда."

У апокрифној легенди читамо за неку жену, која је у мукама зато, што је »многе душе о сквр ни л а«. И у Вуковој песми читамо за неку крчмарицу: „Имала је обречена мужа, „Ходила је шњега на другога. и Или у Петрановићевој песми, где се пева о некој невестици, како јој је једна страна лица потавнела, а друга у грдним ранама, јер кад је била крчмарица, у випо је воду сипала. „Вијернога имала је друга „Али њојзи врло мало било „ И другом је доаушЛала лице; „Што је њојзи лице у ранама „И у црној крвци огрезнуло, „ Турски су је изгрискчли зуби. „То је она Богу згријешила, „Те сад плива по јаду неситом „И пливаће до божијег суда". У апокрифној легенди пита богородица арханђела Михаила: »Кто ест' са убоги имће сиго муку ? и рече анђел Миховил': се ест црћк'внак', не творћ воље божије, на износе црћквћн о б л а г о и говораше : аз' црћкв г ; работаго и от црћквћнога да се храшо.« —• У Петрановићевој песми пева се о неком старцу, како су му гореле косе до очију, и руке до рамена, а обадве ноге до колена. „Што му горе косе до очију, „У хајдуке у горици био, „Бијелу је цркву иоробио „И црквено благо односио."

Још се може наћи по гдекоји моменат како у апокрифној легенди, тако и у народној песми, који су једно другом наблизу својим садржајем. У многом пак, како споменусмо разилазе се поједини моменти, јер нису слични међу собом. Казали смо и зашто. Да богме да је Црногорцу тежак грех, ако је ко клао »овце п р е х о д н и ц е« када су понајважнији продукат у таковим крајевима, од којих и живи тај народ. Да богме да је тежак грех за Србина, који веома поштује кумство, ако ко »није даровао куму«. Овакови греси опевани су у народној песми нашега доба, као што временом може који певач уметнути други који грех, који му се још тежи чини. — У опште пак провејава исти дух како апокрифном легендом, тако н народном песмом, јер је обоје у народу поникло.