Стражилово

Б р . 9.

то једино место из књижевних старина српских, где се спомињу катунари, протумачио је ђ. Даничић реч „катунар" са „ргае!есј;ш ге^шшв разШпае". Катунар је начеоник над катунима влашким. У Србији има Витовница а у Хвосну спомињу се Косорићи, но где се катуни витеонички и косорићки, по којима Лукаревић Лазара катунаром њиховим назива, тражити имају, ја не знам а и нећу да знам, држећи, да Лукаревић ту вест није из најчистијег извора поцрпао. Откуд Лукаревић зна, да је цар Стефан, не могавши осво.јити тврди град и престоницу бана босанскога Побовац, из Босне се упутио у Приморје и оставио у Босни заповедником Лазара, катунара витеоничког и косорићког, а Угљешу одредио у Хум (НКеупо)? Лукаревић описујући поход цара Стефана г. 1347. (погрешно место 1350.) у Босну на бана Стефана позива се на више пута приведеној стр. 58. својих анала на „живот цара Стефана од Станислава Рупчића" („сот' апсог п&пвсе 8<;а1П81аи Е.ирсјсћ Вап сИ Ттвдпе пеПа уНа с1е1Г 1трегас1оге 81еГапо"). „Вап <П Тпште" очевидно је штампарска погрешка и ја мислим, да се мора исправити са Вап сН Цимериа". Зна се за „Родослокпе Косднскогд длитн Икнрцукога н Сервскогл клддлннд, Ујлпедно ностдклкено но Стднислдку Рукћнћу н о н у нд слдку Стннднд Немдпнћд ||д(>д Сервлненд н Бошнндкд 1340 или као што у другом ексемплару тога Грбошгака пише: „Родосдокне — састави — Стдннсдда Рккунћк вдн цнмернд (цимер — грб) госнодннд цдрд Стннднд стнепднд немдннГ.д. Ид слдву 1|есдрскогд н крдлеукскогд келнудш.сткд н остдле господе иогддкш|д, кднд, коекодд, жкпднд, кне2јокд , к д т 8 11 д м (гле опет !) кнте^окд, клдстелд н нлемнћд (ГлћеПш риТзНсагит јпзј^пагит — м. риБНсогит тш^тогит — ге§погит е1; ГатГНагит Шив1пит П1уг1с1 Јтрепл, ^иаз та^па еига со11е§Н аЦие НертхН 81апг$1аи8 Киксгсћ, Кех гтгдпагит — треба т81§тогит — Г)т 81;ерћап1 8(:ерћал1 Жета§'111сћ. Гп 1аис1е;т Саевагеае ас Ее§1ае М-Љ е! геНфхогит рппсјрит, с!исит, тагсћлопит, сотћит, гчсесотИит (гле откуд Витезовићев у1се-сотев!), е^иНит е!; поНШит 1о11и8 ГШпае е!с.) (в. Гилћфердинг ор. га! стр. 367. и 368.) Ја се овде с тима грбовницима или зборницима грбова и са тим Станиславом Рупчићем, тобожњим ^аррепћегоМ-ом (то значи Кех ткј^шогшп, бан „Цимериа", Вап с1г Ћтоие) цара Стефана бавити не могу, но упућујем читаоце на „Хералдички обичаји у Срба" од Стојана Новаковића, напосе штамиано из Годишњице VI. у Београду 1884. стр. 72 и даље. За зборник тај попа Станислава Рупчића, као што рекох, зна се, но његов животопис цара Степана сиомиње једини Лукаревић на поменутом месту а други нико не зна за њ. „ УНа <1е1Г ГтрегаДоге 81е1'апо" од Станислава Рупчића. Еј брате Панто, да

139

се којом твојом срећом и нароком нађе и открије житије то цара Степана, све би ти друго опростио. Наши калуђери и попови не написаше; међу нашим патријарсима и епископима, међу великим логотетима и писарима царског сабора не нађе се ни један, да нам но списима и као очевидци опишу живот и дела тог највишег и највећег Србина. Босански пон Станислав написа и описа живот цара Стефана, па и тај нам поједе помрчина; нестало га, нема га више! И да га не спомену честити „СНасото сН ГИећ-о Виссап, ^епШћиото Каиасо", не би ни знали, да је кад било таквог житија. — Ја држим, да тај Лукарићев Станислав Рупчић стоји у некој свези са Омучевићима, који су у XVI. и XVII. веку склапали родословија, ковали повеље српских царева и босанских бана, па може бити и скрпили неки живот цара Стефана. И из таквог живота црпао је неке вести Лукаревић о походу цара Стефана на Босну, и у таквом житију морао је он наћи, да је цар Стефан „Е теп1ге а ^ага 1а сНа е! 1е 1егге сН Вовпа §Н \*еп1\ т апо а ргез^аг 1 оћесИепиа, р1е§;о а1 таге, е 81 ^газГеп 111 В18ге Гга Випа е Хагопа Нипп (Бишће између река Буне и Неретве), е гассотаис1о 1а Вовпа а Еаиаго СггеН%Напоу1с Н , сће ро! 1и Соп1е сН 8егУ1а. ННеупо акве^по аД ГЈ^Невгаа ГЗезро!, %Нио1о сН Маг^па, сНе ро1 сотћаИе соп ГЈгозс 8ио 81§поге рег П Дотпио сН 8егу1а". Но гурнимо на страну тог Дубровачког летописца, пак пригрлимо каше Летописе, те потражимо или се бар запитајмо: шта наши, наши рођени летоиисци о том причају и кажу? „Већина наших летописаца — пише г. Ч. Мијатовић у Гласнику XXXV. 165. — јасно кажу, даје Душан поставио Лазара кнезом у држави краља Драгутина. Што се по кад кад о њему говори, као о кнезу Босне (н. пр. 8сШтек, Возтеп шкГ Ката, стр. 78), то је отуда, што је у држави Драгутиновој заиста био један део Босне, и т. д." Но ја бих рекао, да се г. Мијатовић с таквим брзим одговором на стављено питање. односно тврдњом својом, да је Душан поставио Лазара кнезом у држави краља Драгутина, и да „ веЛина наших летоиисаца баш јасно кажу", малко затрчао, или правије да се не малко већ јако затрчао, па даје, што је сасвим наравно, затрчавши се јако, скочио у . . . Но шта се то мене тиче? Нек г. Мијатовић скаче у вис високо. а ја ћу само приметити, да то, што г. Мијатовић вели, да већина наших летописаца кажу, не само не већина, но ни један од њих не каже, а најмање је истина, да то они јасно кажу. Па како то може бити, да г. Ч. Мијатовић, човек образован, уман, добро верзиран и научан, нанише нешто, што не стоји и што је сасвим противно

СТРАЖИЛОВО