Стражилово

140

СТРАЖИЛОВО

истини ? И ја се сам томе чудим, и не од јуче, већ се већ поодавно чудим, како је г. Мијатовић не само то изрећи, већ како је у опште ону расправу у 35-ој књизи Веоградског Гласника написати могао? Расправу ту написао је он на основу: 1. Пајсијевог житија дара Уроша из XVII. 2. недотупавног извода из кронике лажи-деспота Бранковића из XVIII. и 3. тако названог Троношког Родослова такођер из XVIII. века. — То су главни извори, из којих је он црнао или по којима је он ггисао. Но кроника поменутог Бранковића и изводи из те кронике, а наиме онај извод, који је г. Панта Срећковић у ХХ1-ој књизи Гласника на свет издао и с онако ученим коментаром снабдео, — и Троношки и Пећки Родослов (први у V. а други у ХХХУ. књизи Гласника приопштен) — нису сраски Летописи, већ збрка, недотупавно скрпљена збрка страних и наших домаћих летописада и уметака и дометака њихових састављача и преписивача ; па као таква збрка, или фигурално: као зимуИкн аоток или мутна бара , не може бити извор за повест српску XIV. века. Но ни Пајсијевим жалосно скрпљеним животом дара Уроша не може се трезвен историчар као извором служити. Ми, тојест: г. „Бубомир Ковачевић, г. Стојан Новаковић и ја, кажемо. да се не мозке и не сме служити, а г. Панта Срећковић каже, да се може, — па се богме и служи тим мутљагом, и баш му прија тај мутљаг. И с тога разног густа, с тога разног погледа на поменуте историјске паметнике и настала је препирка између нас с једне и између г. Панте Срећковића и његових јавних и потајних присталица, којима нема броја, с друге стране. За г. Ч. Мијатовића не могу казати, да је присталица г. Панте Срећковића, јер он г. Панту у погледу духовном па и на нољу српске исгорије далеко надмаша, и од њега је не с главом већ више метара већи, и јачи и окретнији и боље наоружан. Но то важи за данас; али кад је писао поменуту расправу у ХХХ\'-ој књизи Гласника, иије се био високо узвисио над Пантом, који је прије њега, а наиме у XXVII. књизи Гласника, о истом предмету писао. И ја сам у дупти уверен. да то и сам г. Мијатовић данас увиђа и да би он данас волео, да није написао ту расправу и специјално да иије изрекао, „да већина наших летописаца јасно кажу, да је Дупган поставио Лазара кнезом у држави краља Драгутина." Е па кад то сада увиђа г. Мијатовић и признаје, да се на питање: „а шта наши рођени летоиисци о том (то јест о кнезу Лазара за дара Стефана) причају и кажу? — не може одговорити онако, као што је он год. 1872. у брзини одговорио, онда не имајући у овом часу никаквог одговора на то питање пред собом, морам сам на исто одговорити. Не одговарај још, већ стани или боље

врат' се натраг, јер још нисмо на чисто. Ти кажеш, да наши летописци, што су прави српски летописци, не кажу. да је Душан поставио Лазара у држави краља Драгутина, и ми ти верујемо, да то не кажу српски летописци али у.једно знамо и то, да ако не баш у правом Летопису али тек у повесном једном спису, и управ у „Родисдокио серкскнх 1|лрен стоји : „11нс^1> ше Аодљрћ со кодкомк крдикокнуемк, г <етош> ско!Ш1> СОДбрЖШб 5ЈСМД10 ШШПЈСМЈИО 1>()ДЛ,Г> Стсфлпд рскомлго Дрлгутнил, со ксемн лержлклин егго; сже В11^^ (|)|рлш|уенје ноланлксшм.п, врегомћ. (Гл. XXI. 249.)ТТјг државу краља Драгутина и то, да је у њој Лазар кнезом био, није зацело састављач тога родословија измислио, већ је морао то из старијих паметника, можда сгарих српских летописа, за које се сад не зна, узети. Не пита се дакле, у коју врсту српских историјских споменика спада то родословије и у ком је веку оно састављено, но се пита, шта вреди сачувана у њему вест, по којој је Лазар био кнезом у „држави краља Драгутина" за жива цара Стефана. То је главно, а ти си преко тога главнога питања прешао и стао на широко беседити о правим и неправим Летописима и шта вреде неки родослови из XVIII. века и како Панта Срећковић гледа на те родослове из прошлога века и каква се преиирка заподела због тих родослова између Панте Срећковића и не знамо још кога, које све не спада на ствар, нити стоји у икаквој свези са државом краља Драгутина и кнештвом кнеза Лазара у тој држави. Шта је дакле с кнештвом Лазаревим у дрзкави Драгутина још за живота цара, Стефана? Ево шта је! Прво и нрво морам приметити, да нити у том родослову нити у кроници Бранковићевој, из које је то родословије изведено, не стоји, да је Душан поставио Лазара кнезом у тој Драгутиновој држави, већ и Бранковић и његов изводник помињу Лазара као кнеза у тој држави за цара Уроша. Бранковић је то узео из Мавра Орбина, који једини између свију и страних и наших летоиисаца и животописаца зна за земљу или државу краља Стенана (Драгутина); и као што је Бранковић нрви од наших, састављајући своју кронику, употребио Орбина, тако је из Бранковића ирешла та држава или земља краља Степана у родослове из његове кронике изведене, у Јулинца (ђулинца) и Раића итд. Извор је дакле за ту „земљу краља Степана" Орбинова историја, но и Орбин не каже, да је цар Стеаан иоставио Лазара кнезом у тој земљи, већ изрично каже, да је кнез Лазар за слабе владе цара Уроша и у оном нереду, којијесте слабе владавине овладао у царевини Урошевој, присвојио или приграбио сву земљу на угарској сумеђи, која се зваше земља краља Степана.