Стражилово

Б р . 9.

СТРАЖИЛОВО

141

И с тога се овде, где се расправља, шта је Лазар био за жива цара Стефана, место то у Орбииовој историји нас ни најмање не тиче. 0 том може бити говора, кад дођемо до тога несретнога доба у нашој повести, али овде никако. Први је дакле г. Ч. Мијатовић написао, да је цар Стефан поставио Лазара кнезом у држави краља Драгутина, а прије г. Чеде нико, ама баш нико, ни Орбин, ни Дифрен, ни Вранковић. ни наши животописци, на ни наши летописци и ниједан од српских летописаца, па ма узео ти, да су и родословци XVIII. века српски летописци; нико од љих не каже то, Што је г. Мијатовић казао и написао на стр. 165. у XXXV. књизи Гласника. А да шта кажу српски летонисци о кнезу Лазару за цара Душана? Сад можеш ти одговарати на то питање, на које је г. Чеда онако хрђаво одговорио. Љтоиисци наши не знају ти ништа више рећи, него оно, што смо већ напред по њима казали, то јест, да му се отац звао Прибац, а „отачаство" да му је Прилипац; да му је жена била Милица, кћи кнеза Вратка од колена Вуканова, и да је после погибије на Марици (26. септ. 1371.) и смрти цара Уроша (4. дец. 1371.) примио он начелство српско. То само и ништа више не забележише српски летописци. Кад је пак тако, онда о кнештву или намесништву кнеза Лазара у Восни или у оиште у „држави краља Драгутина" а ионаособ у „китњастом" Срему нашем, за цара Стефа.на, не може данас бити товора. Шта, шта — шта рече, човече ? зал' или зар кнез Лазар није био намесник Душанов у Срему. Није. 'Га како можеш, како смеш тако што тврдити, односно, како смеш порицати оно, што сви пишу и кажу, и што ми свиколици знамо и верујемо ? Да не спомињемо пречасног и родољубивог нашег Раића, нашег Давидовића, наше Медаковиће и Бошковиће и друге наше, — узми само и прочитај ученога Немца Енгла, високоученог и с таке учености своје далеко чувеног Хоифа (Егвсћ ипс1 (јтићета А11§'. ЕпсуИораесЦе, Ваш! 85. 8. 457.); елегантног ал за то не мање ученог Херцберга: (СгезсМсћге с!ег Вугаи(,'тег ип (1 с1еа Оаташвсћсп КеЈсћз, уоп 1>г. Сг .Нег1ићег^, ВегНп 1883. 8. 487. и. 497.); завири најпосле и у књиге оне браће наше, која се служе латински слови, као славног С. Љубића, ревносног Балана а још ревњивијег преводиоца његовога дра Стадлера, (Наста

садашњег арцибискупа у Сарајеву, пореклом „Влаха", ал сада дичну коренику, и поносног Хрвата Смичикласа, који сви као из једног грла вичу: да је цар Душан држао Срем, и да је кнез Лазар бгм намесник њетов или госаодар и у Сријему! „Веми да" — тако бих с патријархом и са сабором и са свим народом српским на сабору у Призрену (Гл XXII. 218.) могао почети одговарати гњевним нитачима мојим, кад бих имао, или кад бих знао само, да ће уза ме јога ко стајати; но пошто то не знам, то не могу почети са „веми да" и нећу да отпочнем са „веми да" већ и зато, што држим, да нити је кад онаког сабора, као штс га патријарх Пајсије на поменутом месту описује, било, нити је патријарх са сабором — ако је каквог сабора било — онако са „веми да" почео одговарати Вукашину краљу и силовитој браћи његовој; већ ћу почети са просто „знам". Знам дакле, јер сам читао и прочитао и сравнио једне с другима и опазио, како је један преписивао другога и увидио сам, да оно, што поменута господа једногласно вичу, почива на „неразумевању"; али по гласу ирвих извора, није Дугаан ни за краља Карла ни за сина му, јачег и силнијег од оца, краља угарскога Лауша, освојио ни Мачве а јога мање Срема, и да с тога није ни могао имати свога намесника у Срему; а кад није могао имати или постављати намесника у Срему, онда ни кнез Лазар није био намесник Дугаанов у Срему. Није био тада, и додаћу већ овде, није био ни после ни икада господар над Сремом или господин Срему. Но то, да цар Стефан није држао Срема, не могу овде, где је говор о кнезу ЈГазару, расправљати и доказивати: о том ћу говорити другом нриликом и на другом месту. Иоштовани читаоци нека се засада задовоље с тим, што знају, да цар Стефан није поставио Лазара кнезом у земљи или држави краља Степана (Драгутина), у коју се земљу рачунао и Срем. И овим мислим, да сам оправдао оно, што сам у почетку ове расправе иставио о кнезу Лазару за цара Стефана, и да нисам смео више што рећи, него што сам рекао о нашем јунаку а иотоњем мученику, кнезу Лазару; а читаоце, који су ме до краја допратили, које сам, може бити, подужим и сувопарпим овим расправљањем мало уморио, молим, да се због тога умора не срде толико на мене, колико на оне тамо преко: на г. Ч. Мијатовића и г. II. Срећковића, но више на овога него на првога. [ће се.)