Стражилово

Б р . 24.

СТРАЖИЛОВО

381

Какав Чеда и којега Чеду мислиш, несретни човече ? Но па на којег другог Чеду могао бих мислити, до ли на г. Чеду Мијатовића и ја управо њега кривим, нгго сам и ја грешио мислећи, да велика господа знају што пишу и да знаду, шта управо значи „паветник " П1та ли „наветништво.'" Ено XXXV, књиге Гласника и у тој књизи штудије г. Чеде Мијатовића о Вукашину и Урошу и у тој штудији она места на стр. 152., 184., 190., 191. и 223.; па нека се читалад благоразумни увери, да ли бедим ја или говорим истину. Милан, г. Милан дакле није управо крив, или ако је што крив, тоје само у толико крив, у колико је поводљив и што слуша савете вражије, а ја с њим немам више никаква посла, већ са г. Чедом Мијатовићем. Господин је Мијатовић човек женијалан, то се мора иризнати, но да ли су женијални људи власни, да дају речима „ наветник" и „наветништво " значење друго и са свим противно оном значењу, које те речи имају у изворима, по којима је написана поменута штудија, и да ли је г. Чеда што крив, што је својим ауторитетом навео ону „безазлену" господу, да рашире тугаднуреч „наветник" и „наветништво" и у шире и у ниже кругове тако, да је та гадна реч већ неко право грађанства у српском језику задобила, то је друго иитање и управо такво питање, за решење којега нисам ја компетентан већ наши „језикомударди и суђаје". С тога уступам и главнога кривца и оне сукривце скупа са „оогрш-ом с1еНс1л" надлежним судијама на даље надлежно поступање и уступајући њих не могу да се не згрозим при помисли, шта их сиромаке чека, док дођу у филолошке руке, и кад му — ту мислим само онога средњега, јер први и последњи не спадају овамо, већ тамо, где г. Јован Бошковић, мој стари пријатељ, пашује, и кад му, — кад помислим само —- стане Јовица Ресавац, такођер мој давнашњи пријатељ, чатати буквицу илити филолошког левиту тга очитавши му ту буквицу потегне с Миклошићевим Еехшоп-ом Ра1аео81оуеп1СО - СЈ-гаесо-Г/ашипп и то не оне прве танке, већ друге дебеле едиције и т. д. и т. д. јао његовој мајци! Но ја му не помогох, и што није пазио, кад је преписивао или исписивао из Чедине штудије, а знао је и сам, какав му је учитељ његов, како је грозан и „неумолим" и не зна за пардон нити даје пардона он, нарочито онда и у случају, ако има посла са ђимнасијским професором. Нека, нек се професори-филолози између себе тару и даве, бар ће им се пре ископати царство, а ми, грешници свагдашњи, Данућемо душом и нећемо се трзати. б) „роћогшк". Г. 1). Клајић у књизисвојој: Ро-

ухеа! Возпе с!о ргорав^ кгаЈјеуа^та, II Еа^геНи 1882. пише на стр. 228.: „краљ Сигисмундо сматраше га (Хрвоја) најглавнијим иоборником својим и своје круне; на стр. 245.: „још недавно најљућега иоборника његове власти; на стр. 251. „Слозкише се зато главни аоборници његови (Хрвоја): Павао Чупор, Иван Горјански и т. д " стр. 307. „обћина млетачка удари на војводу Иваниша Влатковића (Јурјевића), најмоћнијега властелина међу Цетином и Неретвом а најљућега аоборника његова." Наш садашњи „Мато од Хорвата", г. др. Томо Маретић, сурадник, г. В. Клајићу, уреднику „УЈепса^ учиниће своје — те ја не морам ни речи утрошити већ весело приступам к в) „ тимени ", коју је реч наш г. Панта нашао у животу цара Уроша од патријарха Пајсија па наводећи дотично место у својој расправи: Краљ Вукашин убио цара Уроша, Београд 1881. на страни 20. 11 н е остјкн господ Урошд кћ тнменн ^ешмгг.тћ остдтн" примећује под 4.): ова реч, ако није искварена од речи твмина, онда није српска, него мора да је искварена латинска реч Штикш = гомила, могила", и на стр. 21. реч „уоћа", латински ШтиЈиз, напш љетовничари пишу „тимени". Да је г. Панта Срећковић прочитао „Животе краљева и архијепископа српских", нашао би и на стр. 99. и на стр. 159. и 317. а могао је и у другим легендама наћи »кћ тпмт.шш /.сми.пт.ш, н »отћ тн 1.ГК1ШИ ^емлћндго." Па кад већ није знао, шта значи и откуд долази та реч птпмтишс", да је маукојирускословенски или руски речник завирио, не би се морао мучити и тражити корен тој речи у латинском језику. Г. Панта је историчар и то „стручни" или од заната, па кад је он тај, а зна се већ и у самом Веограду, какав је историчар он, што се плеће у науку, у којој се он ни мало не разбира? Г. Јован Бошковић мало се постарао па и одобровољио мало, али не треба г. Панта да на тај рачун греши, јер Јован је Бошковић ипак филолог, иа кад се ражљути, кад му набрекне она филолошка жила а жуч се разлије, онда нек се чува, нек у Турску бежи г. Панта. Јотп он не зна, шта је филолог и какав је ударац у филолога и у самог старца-филолога. Без старца нема ударца, каже се у опште, а какав је тек ударац филолошког старца ! Ја их се бојим, и сви ми, који ногрешно пишемо српски, треба да их се бојимо све донде, док се не опаметимо, па се и ми удружимо, те наша велика дружина савлада и протера ту њихову дружиницу, та четири ускока, те четири дахије, те Мусе Кесеџије, од којих сада при сваком повлаку и кораку морамо да презамо и, што је најстидније, морамо да им се умиљавамо и да их ублажујемо, и проказујемо им кривце-грешнике.