Стражилово

Б р . 7.

СТРАЖИЛОВО

105

књижевник песник Рус (Мало Рус) Манојло Козачински, ректор Карловачких (латинских) школа и учитељ реторике, који је 1737 а . године дошао из Русије за учитеља латинских школа у Карловце, на позив митрополита Вићентија Јовановића. Доласком пак Руса Максима Суварова 1724. год. у Београд и добијањем из Русије 400 букварева Теофана Прокопијевића, а доцније 1726. 1727. и 1734. у Римнику прегатампаваним, и 100 славенских граматика Мелетија Смотрицкога, прештампане 1755. у Римнику, почео се уводити код Србаља славено-руски језик у школама, а из њих и у књижевност. Од какве је грдне штете по развитак српске књижевности и народа било, што се није одмах започело српски писати, налазимо на то питање одговора у „Мезимцу" Доситеја Обрадовића, који у глави I. „Јест ли полезно у простом дијалекту на шчампу шчо издавати и ово рече: „Наш преизрјадни Терлајић, он прекрасно и пресладко славјански пише: он је у тому стилу наша пчела, и наш Ксенофонт. Али нека ми његова мила љубов опрости: то није за Србље сељане, за које смо ми дужни много старати се и трудити; зашчо је у сваком народу сељана највише и преконајвише. Навластито од колике је ползе једному народу так с первог почетка, како му се начну давати књиге, нова поњатија и разумјенија, да му се дају оне, које су од најбољега вкуса и здравога разума! понеже с чим се нови сосуд најпре напоји, то у себи всегда содержава: и на здравом основанију добро се зида". (Стр. 43). А мој покојни брат Коста 1863. рече у чланку „Значај дубровачке књижевности": „А шта би било, да се њен (дубровачке књижевности) уплив није само на један део Далмације ограничио, него да је и у друге стране народа, па ма само међу угарске Србе пута си прокрчио! Онда за цело не би у прошлом веку русизмима изнадеваи црквено-славенски језик нашао у Србаља нристалица ; онда се не би код нас говорило, да је истом Доситије казао Србљима, да им српски писати ваља; онда се не би у повесници наше књижевности спомињао „славено-сериски" језик; онда не би било оне љуте борбе између Вука и противника му са правописа и чистоте српскога језика, што нам толико времена узеде ; и ми би били у духовном развијању далеко напреднији, корачали би живље за духом времена и у културном обзиру много би боље стајали, него што данас стојимо". (Скупљени списи Косте Руварца, први део, стр. 469.). Од Манојла Козачинског имамо сачувану у стиховима сачињену: »Трагедјд, снрцук псуадпдд покгхтћ 0) смсртн послидмдг«) цдрл сервскдгт V р о ш д пАтагш, н ш плденЈи серксклгш цлрсткл, соуиненл п иршцкеденл ^лцслг (1733.) годл кт, Илрлок1|и сремскомг",

коју је архимандрит Јован Рајић, ученик Козачинскога,.пречистио, исправио и издао 1798. у Будиму. У предговору или „Предув&домлеше" за исту трагедију рече Рајић и ово : »^дт. предлдглемлд Трлгедјл, о) смертн 11лр л СерЕсклгш \'рошл нлтлко н иослт.дилгок н ш плдеијн 1|лрсткл п\г, уготовлнјемг Кнклшнпл нлреуеннлгш Крллл соунненл г.млл Г. Улнкнломт. 1» иул уннскнмт. россЈдннномЂ кт, тое кремд Кдрлокдукнм. школ'1. Ректоромт., н уунтелемг Рнторнкн, н динствнтелно) нд Оедтрг. (В уУбннкшвт. тт.хт. гке школт. нрон^кеденнл кт> Клрлок1|ћ Сремскомт. ј?33. годд кт. мт.с.лци !:шм1: лше ш тогш кремене кт. ^двкенјн погревенд шстллд до 1107нинш11Х'[. кремент. нлшнхт., ткш д^т. е1|1е вт. гоносгн ,моен препнслвт. удстокрдтнш рддн проУНТДКДХТ,." Како је 1733. Козачински певао, навешћу овде пролог из трагедије цара Уроша, кога је он спевао. Исти гласи: пД|0С0!.1!!.\рб1|1,1 ришд докро ЕМТН /;1 :л(|), (>;ке М81КСН нрехкллпмхт, восукдлнтн дт.ло, достонпш, н прдкеднш дл по<дш,|,л кккн кдкш онн ншкншл межд« уеловт.кн iii;д0(.1л плмлт1, г.8д6тт., ii нмл ii,vi. слдвно кт. н0дрд!кд1п10 л10дсмт. предстдкнтсд дкиш. Тт.мт. н М1.1 уммслнхомг кт. ндстоЈчремт. годт, КЛ1|М г.дх8 11лр је ко Оеркскомт. Нлродт. покл^дтн лксткспш: н кдксо сконулсд, кдкш клше нод Тиркн, н клкш подддсл нодт. мнлостнвт;11Ш8!0 рнмскхт держдкк, (иике до дпеск смнреннш преклондетт. глдвв, В0СП0МДП8ТН ТОИЧШ : К|,1 Н^ВОЛКТС ВНАТПШ нрешедшлд (сллдко ко) н Блдгонрјдтнш нослншлтн, л мм ксе вндемт. нокд/дтн, тоумо гддгшлемммт. хотнте кнншдтн. (Сјд рект. во^врдтнсд). А како је Рајко војевода Маргити девојци започео пролог свој о српским војводама? Ево како: „Селе моја, Маргита ђевојко! Немој клети војеводу Рајка; Шта ће коме учинити Рајко ? Шта ће себе, шта ли ће Сријему? А шта ли ће у Ср^јему Турцима ? Докле бјеше војевода Мирко, Бјеше тада млого војевода По нашијем редом градовима; Па ме чекај, Маргита ђевојко, Стани мало на камену слану, Стани мало, да ти кажем право Све војводе и градове редом". Каква разлика између Козачинскога и Рајкова нролога! И српски песници не хтедоше се за више од сто година угледати на певање Рајково, но се угледаше на Козачинскога!