Стражилово

-13 403 Е>-

Норезник, који није разумио латински, мислећи да.се судија и лекар слажу, и чудећи се томе, поче: — И ја кажем: бравос! Овај ђаволски човјек као да ће одржати ријеч, јер је обећао да ће радња ићи „а ванор" (брзином парие силе). Бепо и Мандалина гледаху ћутке иза астала. Кад иорезник рече своју, Бепб обрати Маидалини. ријеч, али тако да могу чути и господа. — Видјећемо послије је ли „бравос"! јер, бога ми, није никоме изашло па добро, ко је рушио црковину ! Судија и комеса]) одмах иреметнуше разговор на службене иослове. А кад они отидопте, изређа се готово сав Розопек иа тргу. До шетње, пред вече, од зграде пе оста до темељ. Сви отпаци бјеху или бачени у море, или их разнесе сиротиња. Камење, које ће се моћи употријебити, бјеше иаслагано иод опијем зидом, који везиваше кровии>ару са иоштаревом кућом. Кад се шетн.а започе, радници бјеху отишли, а на камењу сједијаху: Амруш. 'БираФа, нрбто и опијех Амрушевијех нет шест другова из дјетињства. Амруш их је частио нивом. Тереза са својим редним каваљером (на ]>еду бјеше апотекар, дрномањаст, сух, неожењегг, 30 г >дина) узе иравац иред Ам])ушем, погледајући га као и оно прије, а он јој се такође одазиваше „„американским начииом" ". Оићинство се бавило иитањем: да ли ће Амруш позвати попа, да му освети нови темељ, као што је обичај у Розопеку. По томе ће се моћи судити: је ли нрешао у Луторе. То нитање, канда, лебдијаше у ваздуху, јер и ирото помеиу тај обичај. Амруш елегну раменима. ЂираФа се још наједи. — Какво освећење, какве баиске, у паше вријеме, кад влада коштитуциои! — Али је то обичај, шјор Амрушу! онет ће прбто. — Како зовеш, мени је мало стало и до обичаја и до коштитуциона, али, Годем! зашто да плаћам за празне ријечи? Како зовеш, ја бих по ваздап мрмољио на овој

нијаци, кад би њеко луд био да ме зато нлаћа! То његово мипшење о обичајима, о уставу и о религији, брзо се разгласи ме1>у шетачима, те се изведе, да је Амруш, просто на просто, „Фрама шун". Тереза му погледом изрази, да је малко увријеђена, али у другоме обрту рече гласно своме редном каваљеру: „Ви зиате да сам ја католичкиња, још каква католичкиња! али поштујем свачије убјеђење. Кад бих била слободна, ја бих се удала за човјека, који ми је мио, па макар он био и — — Фармасон!" -— То си ти Фармазон ! вели ЂираФа Амрујпу. Оиа је одјек розоиечке аристократије. Још ће те Розопечани тужити владици. — Годем, нека дође и владика и патрика! Збил^а, како зовеш, колико ваља наш владика? (У његову језику „колико вал.а" значило је: колико има плаће, ако је чиновиик, колика му је имаовина, ако је трговац, спахија и т. д.) Амруш је већ био тачпо дознао колико ваљају сви розоттечки чиновници и остали зтгатттији људи.) — 11)1. колико и њихов, тпест хиљада Фиорииа иа годииу, одговори једаи мајстор, иравославНе вјере. У то.че се онет иримицаше Тереза, спорије но прије, те рече, иаглашујући сваку риј еч: — Ја цијеиим пезависне људе, који не страхују, да кажу своје мишљење. Ја просто обожавам таке људе. — А још више људе дебеле нтије! рече гласније ЂираФа, на што свимајстори прснуше у смијех. Амруш га ногледа, као да ие бјеше одмах разумио, па онда и он удари у грохотан смијех. То је био нечувени скандал. Они, који су четрдесет година, готово сваког вечера. шетали се по тргу, ие заиамтише да су се икад мајстори куиили на тргу, за вријеме шетње, а још мање да су се кикотали. А сад ето ругају се једној импјегатици, која, ма како била лакоумна, опет је имцјегатица! Корпо де дио! И сви каваљери, и све даме, пијући шорбете и лимуиаде, говораху о скандалу. Тереза, да забашури ствар, преиираше се